Srbija, Beograd, 21. vek i 3. maj 2023. godine. Maloletni dečak, jutarnji časovi, škola, pištolj i pucnjava. Muk, tuga i trodnevna žalost su zavladali našom zemljom.
Zaista ne bih da ponavljam ono što je policija iznela u javnost kao zvanično saopštenje a mediji preneli, ali da će se ovaj dan pamtiti i kada nas više ne bude bilo- nesumnjivo da hoće.
Kada sam pročitala da je dečak, tačnije izvesni K.K. imao spisak dece koju želi da skloni sa lice zemlje, tek mi je onda postalo jasno koliko osnovci nisu mali i koliko su spremni na raznorazne zločine kako bi postigli ono što su u svojim glavama i naumili. Štagod da je bilo u pitanju, ali štagod, dečak nije imao prava da usmtri nevine osobe i da im oduzme ono najvažnije pravo- pravo na život.
Zamislite samo kako se sada osećaju roditelji koji su svoje dete jutros odvezli u školu sa mišlju da jedino loše što može tu da mu se desi jeste da dobije glupu lošu ocenu.? Zamislite majku koja više nikada neće imati priliku da napravi topli sendvič detetu pre škole.? Brata koji više neće čekati sestru da se spremi kako bi zajedno pošli u školu, sestru koja će posle iste te škole otići sa bratom da se igraju sa loptom.? Te dece više nema, a način na koji su završili ovozemaljske živote je strašan.
Gde kao društvo grešimo, u čemu je koren problema pa smo postali ovako okrutni i bezdušni?!
Kriminal, droga, patološko ubijanje, alkohol i kocka nisu prvenstveno zdravi po vaše duhovno, psihičko i fizičko zdravlje, a o ozbiljnijim posledicama tek i da ne govorim. Gledanje filmova/video snimaka na temu kriminala i poistovećivanje sa likovima iz istog sadržaja misleći da ćete tako privući nečiju pažnju i biti ,,opaki i strašni’’ je pogubno na svakom polju i jedino mesto gde takav način života može da vas odvede nije raj, već ono drugo.
Roditelji, razgovarajte sa svojom decom.
Pitajte ih kako su, kako su proveli dan u školi/na treningu ili pak u muzičkoj školi, nije bitno, samo razgovarajte što više sa njima pa makar vas nazivali i ,,smaračima’’- ključ svega je u razgovoru i razumevanju svoje dece. To što vam je dete tiho i mirno ne znači da nema unutrašnjih problema koji ga tište a za koje nema hrabrosti da vam se obrati jer misli da će biti targetiran i osuđen sa vaše strane. Jedno iskreno ,,Kako si?’’ vama kao roditeljima možda zvuči besmisleno jer dajete sve što možete kako bi vaša deca imala samo ono najbolje, ali njima, ma koliko se ponašali ,,odraslo’’ u tom momentu, verujte mi značiće sve kada obave razgovor sa vama kao osobama koje ih znaju najbolje.
,,Ljubite jedni druge, kao što sam Ja ljubio vas.’’
Nema potrebe za bilo kakvim vidom mržnje, ljubomore, nekog ludog ponosa i apatije. Hajde da, ako ne možemo baš da volimo, onda bar poštujemo jedni druge i ne činimo nikada drugima ono što ne bi voleli da se nama vrati. Kada ovo shvatimo, ne da ćemo se samo mi osećati lepše, već će i sve oko nas postati i uistinu i biti lepše.
Događaj koji je obeležio današnji dan na duže staze je stravičan i nema opravdanja, ali hajde da nam baš on bude pokretač da preduzmemo kao država i društvo inicijativu da se nešto slično više nikada i ne ponovi.
Carstvo im Nebesko i najiskrenije saučešće porodicama preminulih.
Andrea Dobrosavljević
Rođena sam u Šapcu 9. septembra 2001. godine. Završila Gimnaziju, student sam Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Veliki sam zaljubljenik u pozorište, volim glumu i sve što se dešava na “daskama koje život znače”. Volim da čitam knjige, pišem, gledam filmove, putujem i da provodim vreme u prirodi sa svojom porodicom i prijateljima. U slobodno vreme crtam, učim jezike i slušam muziku. Jednom rečju, volim život i raširenih ruku prihvatam svo ono dobro koje mi pruža.
About Author
