Anja Crevar: Zahvalna sam na svemu što mi je plivanje pružilo

Nastala iz latinske reči deportare (razonođenje, odmaranje i uživanje), za onoga ko se njim bavi profesionalno, sport predstavlja nešto više od čiste igre i uživanja. U skladu sa tim, oni koji ga shvate ozbiljno najčešće postanu pojedinci vredni naziva šampion/ka, što je slučaj sa našom današnjom sagovornicom.

Osvojivši bronzanu medalju na Evropskim igrama u Bakuu 2015. godine u disciplini 400 metara mešovito, postavila je novi nacionalni rekord u seniorskoj konkurenciji. Kasnije tokom godina su usledila mnoga evropska i svetska prvenstva, mnogobrojne medalje i trofeji, ali pored svih tih osvojenih titula nju najviše krasi njena velika upornost, jasan stav da nikada ne odustaje i cilj u glavi ka kom je svakim danom sve bliža i bliža. Dragi čitaoci, u pitanju je niko drugi do Anja Crevar, reprezentativka Srbije u plivanju

 

Samo što se završio Međunarodni plivački miting pod nazivom ,,Sarajevu s ljubavlju 2022’’ gde si na pobedničko postolje stala tri puta i to u kategorijama na 400m slobodno, 200m leđno i 100m prsno, Anja, kako se osećaš i kakve utiske nosiš odatle?

 

Lepo je takmičiti se opet posle korone, grabimo svaku priliku koja nam se ukaže. U Sarajevu je bilo naporno, otišli smo da odradimo trening-trke. Sve u svemu zadovoljna sam napretkom ove sezone, a Sarajevo uvek u meni budi posebne emocije. 

 

 

Kako Pančevo nije imalo zatvoreni bazen na početku tvoje karijere, putovala si četiri puta nedeljno iz Pančeva do Beograda kako bi trenirala na bazenu na Košutnjaku. Šta je ono što te je vuklo napred i da li si nekada razmišljala da odustaneš? 

 

Bilo je dosta kriza u tom periodu, putovanja su bila i učestalija rekla bih. Između ostalog, loši uslovi su me uvek pratili kroz karijeru u Srbiji.. što se do danas nije promenilo. Tu je glavnu ulogu odigrala moja porodica koja mi je pomogla da preguram te najteže periode. 

 

 

Ostvarila si A normu za učešće na Letnjim olimpijskim igrama 2016. godine u Rio de Ženeiru zahvaljujući time što si na Svetskom prvenstvu za juniore koje je bilo održano 2015. godine u Singapuru u disciplini 400m mešovito isplivala novi nacionalni rekord Srbije (4:43.36). Kada pogledaš na taj period, koja osećanja se bude u tebi i da li si i danas svesna koji si uspeh postigla sa samo 15 godina? 

 

 

 

 

 

Generalno nisam svesna uspeha koje sam postizala, valjda to dođe na kraju kada se sve sumira. Međutim, ta trka u meni budi posebnu radost jer je pamtim kao jedinu trku posle koje sam ispustila suze radosnice. Naravno da je i nakon nje bilo odličnih trka, ali ova trka ostaje u posebnom sećanju. 

 

 

Oborila si nacionalni rekord za skoro dve sekunde (4:41.54) na Evropskom juniorskom prvenstvu u disciplini 400m mešovito, da bi nakon svega nekoliko dana stigla do nove medalje, bronzane, u disciplini 200m mešovito vremenom 2:14.41, što je ponovo novi rekord Srbije u toj disciplini. Da li si sada posle ovolikih uspeha i navikla da konstantno postavljaš nove rekorde?

 

Volim da pomeram granice, bilo da su lične ili državne. Ne gledam na to kao na neku naviku, već motiv da se dalje napreduje. Limiti ne postoje ukoliko se naporno radi. 

 

 

Proglašena si za najbolju seniorku grada Pančeva 2021. godine. Reci nam, šta za tebe znači biti najbolji u svom gradu zahvaljujući sportu kojim se baviš?

 

 

 

 

Velika je čast biti proglašen najboljim. Znači mi podrška i pruža dalju motivaciju. 

 

Evropsko prvenstvo, Kazanj, 2021. godina i srebrna medalja na 400 metara mešovitim stilom, a moje pitanje glasi, kada si ti najsrećnija? Da li dok trka ne počne baš zbog tog iščekivanja, da li tokom nje same ili u momentu kada čuješ svoje ime na razglasu i uzmeš nagradu u svoje ruke?

 

 

 

 

 

Najsrećnija sam kada sam u vodi. 

 

 

Nedavno si postala članica Akademskog plivačkog kluba ,,22. april’’ u Banja Luci, pa nam reci, kako si zadovoljna klubom i tvojim uspesima otkako si u njemu?

 

Imam dvojnu registraciju, plivam za svoj matični klub ,,Dinamo’’, a od septembra sam dobila i nov klub. Zadovoljna sam klubom, trenerom, bazenom, a i čitavom Banja Lukom. Uspesi dolaze kao posledica mog zadovoljstva. 

 

 

Svesni smo odricanja roditelja kako bi njihova deca uspela u onome što zaista žele, što je slučaj i sa samim sportom. Ko je pored tebe zaslužan za tvoj uspeh i postoji li osoba bez koje ti danas ne bi bila ovo što jesi?

 

 

 

 

 

 

 

Mama, tata i sestra. Na kraju dana, samo su oni bili uz mene svih ovih godina, svoj uspeh jednako pripisujem njima. 

 

Uzeći u obzir da ste obe iz Pančeva, da li si imala priliku da upoznaš Nađu Higl i ako jesi, koji njen savet ćeš pamtiti do kraja karijere?

 

 

Nađu poznajem od svojih ranih plivačkih dana. Sećam se da sam sa divljenjem gledala njene treninge. Rekla mi je da nikada ne odustajem, a ona je dala primer kako ni iz čega može da se napravi rezultat. 

 

 

Najveća lekcija koju si naučila tokom svih ovih godina baveći se ovim sportom a da je važna za život van njega je?

 

Da iskoristim svaku priliku i da se radujem malim stvarima. 

 

Ko je Anja van plivačkog sveta?

Student psihologije na FMK 🙂

 

Šta je ono što ti je plivanje dalo a šta oduzelo?

 

 

 

 

 

 

 

Zahvalna sam na svemu što mi je plivanje pružilo, ne mislim da tu postoje oduzimanja. 

 

U jednom intervjuu si rekla da nisi počela da treniraš plivanje, druga opcija bi ti bila fudbal. Smatraš li da je, gledano u svetu a pogotovo kod nas, stereotip da se žene bave sportovima koji su ,,muški od pamtiveka’’?

 

U osnovnoj školi sam često igrala fudbal sa dečacima. Stereotipi postoje, a mislim i da ženski sport treba mnogo više da se ceni nego što je to slučaj. 

 

Da li nekada razmišljaš o nečemu dok plivaš ili se potpuno isključiš i fokusiraš samo na tehniku?

 

Potpuno sam u svom svetu dok plivam. Tu su najmanje razmišljanja o tehnici, a najviše ima pevanja i muzike. 

 

I za kraj, kada jednog dana budeš završila svoju karijeru, šta je ono po čemu bi volela da te drugi ljudi pamte?

Po mom skromnom doprinosu srpskom sportu. 

 

 

 

 

 

 

 

 

Anja hvala ti što si dala intervju za naš magazin, a mi ti želimo da ti Bog da snagu kako bi ispunila svoje ciljeve i nastavila hrabro da koračaš stepenicama uspeha, sve najbolje. 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

___________

 

Razgovarala: 

Andrea Dobrosavljević

Rođena sam u Šapcu 9. septembra 2001. godine. Završila Gimnaziju, student sam Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Veliki sam zaljubljenik u pozorište, volim glumu i sve što se dešava na “daskama koje život znače”. Volim da čitam knjige, pišem, gledam filmove, putujem i da provodim vreme u prirodi sa svojom porodicom i prijateljima. U slobodno vreme crtam, učim jezike i slušam muziku. Jednom rečju, volim život i raširenih ruku prihvatam svo ono dobro koje mi pruža.