Belgrade Fashion Week predstavlja UNISEX FASHION EXPERIENCE

Unisex Fashion Experience je prva modna revija na ovim prostorima posvećena unisex modi.

 

Revija će biti održana u utorak 13. septembra na Dorćol Platzu od 21h, kao deo programa EuroPride nedelje ponosa. Koncept revije potpisuje Nenad Radujević, a organizator je Modni Studio Click sa timom beogradske Nedelje mode.

 

Na reviji će se prezentovati savremeni domaći modni dizajneri koji će kroz pojavu muških i ženskih manekena predstaviti svoje unisex modele, a to su: Dragana Ognjenović, Budislava Keković, Vesna Kracanović, Ana Trošič Trajković, Sonja Jocić, Nevena Ivanović, Nenad Pavlović, brendovi Disciplina i Lagami. Na reviji će se pojaviti i redizajnirana garderoba, što uz second hand modu i slow fashion pokret koji zastupaju domaći dizajneri predstavlja odgovorno razumevanje savremenih kretanja u modi.

 

Iako je ova modna kategorija odavno zastupljena u modnom svetu i uveliko doživljava svoju ekspanziju, kod nas nije nikad tretirana kao ozbiljan modni pravac. 

 

 

 

 

S obzirom na istorijat unisex mode i njeno prožimanje sa različitim društvenim promenama, ovo je dobar trenutak da pokažemo koliko su promene ne samo u modi, već i u doživljaju polnog predznaka iza nas i da savremena kultura i umetnost  kod nas prepoznaje te kategorije.     

 

 

 

 

 

 

O UNISEX MODI

 

Kroz istoriju i sa različitim stepenom uspeha, modni dizajneri su izazivali konvencionalne kodekse oblačenja. Može se reći da unisex odeća datira još iz 19. veka, kao deo „viktorijanske reforme odevanja“. Tokom 20-ih godina prošlog veka, Chanel je zamislila novu ženstvenost u modi koja uključuje pantalone – simbol muške moći. Međutim, tek u pokretu za oslobođenje žena iz 1970-ih pantalone su postale univerzalno prihvaćene kao ženska odeća. 

 

Unisex jednostavno znači da je proizvod toliko savršen da ga žele i muškarci i žene, tako da neki odevni predmet može biti za oba pola jer prevazilazi granice pola jedne osobe.  Savršen primeri takve tvrdnje su bela košulja, farmerke ili običan t-shirt.

 

Teksas farmerke i majce, popularizovane 1950-ih od strane holivudske kinematografije, uvele su demoktatizaciju odeće. Do tog trenutka služile su kao odeća radničke klase koja je označavala određeni nivo u društvu. Za mlađu generaciju, zavodljivi šarm tada mladih glumaca poput Marlona Branda i Džejmsa Dina, u kombinaciji sa moćnim filmovima, transformisali su farmerke i majce ne samo u modne fenomene, već i u prve zaista prihvaćene unisex predmete.

Izraz unisex prvi put je iskorišćen 1968. u američkom časopisu Life, ali i u New York Times-u koji je objašnjavao ovaj ne samo modni, već i društveni fenomen. Ideja o unisexu je postala popularna upravo zbog svojih implikacija na višestruke slobode. 

 

 

Unisex moda je od seksualne revolucije u 1960-im godinama do danas zadržala svoje mesto na modnoj sceni i od zaštitnog znaka poznatih subkultura i odeće na margini modne industrije ušla u svet svima pristupačne mainstream mode. 

 

Danas društvene norme su otvorenije za ženske ekperimente u modi po pitanju nošenja muške odeće, pa se žene smatraju hrabrima i nezavisnima, kada sa stilom nose poslovna odela i sakoe, dok se muškarci, koji se odluče na nešto “ženstvenije” modne izlete, osuđuju i ismevaju.

 

 

 

 

 

Srećom, promene se naziru, pa se i dizajneri, kao što su Rik Ovens (Rick Owens) i Geret Pju (Gareth Pugh), odlučuju na dizajniranje unisex odeće. Iako su visoke potpetice i suknje namenjene podjednako muškarcima i ženama još uvek tabu, svakako su veoma zanimljive za posmatranje na pisti.

 

Unisex dobija još jendog saveznika u savremenoj modi, a to je Genderless Fashion koja se naslanja na ideju unisex mode, ali joj dodaje i nove oblike “borbe” protiv modnih stereotipa, ali i razbijanje društvenih normi opterećenih polnim predznakom. Rezultat svega je da postoji sve više unisex brendova, a posebno je uočena njihova ekspanzija za vreme pandemije korone. Pored toga sve više dizajnera u svojim kolekcijama podržavaju koncept Genderless mode objašnjavajući ga slobodom izbora u modi. 

 

Ako uporedimo to sa “osvajanjem” modnih sloboda krajem 19. ili početkom i sredinom 20. veka moglo bi se reći da su u pitanju civilizacijiski tokovi koji se ne mogu zaustaviti.  

 

 

 199 total views,  1 views today