Beograd pita: Koliko je čitava situacija u zemlji i svetu uticala na školstvo?

Da li se osnovci, srednjoškolci i studenti snalaze u novonastaloj situaciji i ovakvim vidom nastave? Da li zaista važi ono „Ko želi, naučiće?“ Kako bismo dobili odgovore na ova i slična pitanja pomogla su mi tri sagovornika iz jedne osnovne, srednje škole i sa jednog fakulteta.

Moj prvi sagovornik se zove Konstantin, ima 11 godina i ove školske godine je krenuo u peti razed osnovne škole. Moj drugi sagovornik je Lana, ona ima 15 godina i ove školske godine je upisala stručnu srednju školu. Moj treći sagovornik je Marija, ona ima 22 godine i student je četvrte godine Veterinarske medicine.

Za početak zanimaju me vaša osećanja pre početka škole,  odnosno predavanja? Da li ste imali ili imate strah ili čvrsto verujete da je izvodljivo da isto znanje dobijate i putem internet platforma?

 

Konstantin (11)- Mislio sam da će uvođenjem online nastave biti lakše jer se ne ide svaki dan u školu. Sada mi to predstavlja problem jer se susrećem sa novim predmetima i dosta toga mi je nejasno. Kada dodjem u školu, nastavnici očekuju da je sve što je ispredavano grupi A i B naučeno iako se lekcije ne ponavljaju, odnosno ono što je ispredavano grupi A deca prenesu grupi B i tako naizmenično. To znači da sam iz knjige učim lekciju koju mi niko nije ispredavao. Tada mi je potrebna pomoć mame.

 

Lana (15)- Još pre početka škole sam mislila da je jako „glupo“ što imamo časove pomoću internet platforme. Moje mišljenje je da nikako ne možemo da dobijemo isto znanje putem internet platforme kao što ga dobijamo tokom normalne nastave u školi.

 

Marija (22)- U početku je bila veoma nezgodna situacija, jer se apsolutno ništa nije znalo po pitanju održavanja predavanja i praktične nastave tako da sam bila nervozna jer nam niko ništa nije javljao i nismo znali kako će sve da izgleda. Sad iz iskustva mogu da kažem da je neophodno praktičnu nastavu i držati praktično jer je besmisleno ikako drugačije, a što se tiče predavanja ako budu online na duži vremenski period , sve zavisi od tehničke spremnosti profesora i od želje i studenata i profesora da iskoristimo ovo kako najbolje znamo i umemo.  

 

Koje su razlike koje primećujete između ovakvog vida nastave i ranijeg na koji ste navikli? Da li su vam te razlike zanemarljive ili pak osećate nedostatke i posledice?

 

Konstantin (11)-  Razlike su velike, jer na primer kada učimo u školi lakše se zapamte neki pojmovi i delovi gradiva, dok online nastava zahteva da ponekad više puta vratimo unazad predavanje da bismo zapamtili. Često lekcije online nisu u skladu sa nastavnim jedinicama koje se obrađuju u školi pa je teško pratiti ukoliko prethodne lekcije nisu dobro naučene. Prednosti online nastave su što se mogu čuti i neke zanimljivosti kojih nema u školskim udžbenicima, a služe kao asocijacija na nastavnu jedinicu. 

 

Lana (15)- Razlike su velike zato što kada mi nešto nije jasno ne mogu da pitam da mi se objasni kao kada bih pitala tokom normalne nastave. Osećam nedostatke i mislim da ovim načinom rada naučim dosta manje stvari nego inače. 

 

Marija (22) – Razlike su postojale u samom kvalitetu prenošenja znanja kod nekih profesora, koji su bili preokupirani tehničkom stranom održavanja nastave i tako lošije predavali gradivo, ili za neke stvari uopšte nismo ni imali predavanja već samo dobijali prezentacije. Vežbe koje bismo inače imali praktično na fakultetu i radili direktno na životinjama sad je bilo nemoguće izvesti i samim tim to iskustvo nismo uopšte stekli i tu se osećaju najveće posledice.

 

 

Pročitaj: Psihologija i medicina najtraženije među budućim studentima

 

 

Kažu da je svaki početak težak, koliko je teško vama bilo da se uklopite i prilagodite obzirom da kao đak petog razreda imaš nove predmete, kao srednjoškolac se susrećeš sa novim profesorima i učenicama, ali i novim stručnim predmetima sa kojima se do sada nisi susretala i kao student koji u semestrima kada dobija najveći broj stručnih pedmeta i kada se očekuje veliki broj praksi mora da radi od kuće?

 

Konstantin (11)- Pre nego što sam krenuo u peti razred, mislio sam da novi početak neće biti mnogo težak. Ali, ipak je ovaj početak meni težak i veoma stresan. Lekcije se nižu jedna za drugom, gradivo se prelazi bez nastavnika, odnosno učimo sami kod kuće putem online nastave i iz udžbenika i često ima dosta nejasnoća. To me čini nesigurnim. Skoro svakog dana tražim pomoć mame da mi objasni ono što ne razumem ili da me ispita da li sam dobro shvtio i naučio.

 

Lana (15)- Mislila sam da to neće biti lako, ali zapravo sam se vrlo brzo uklopila u društvo u srednjoj školi. Što se profesora tiče većina njih je pristupačna i puna razumevanja ali naravno postoje i oni koji su dosta zahtevniji . Predmeti u principu nisu teški, dosta njih sam imala i u osnovnoj školi pa mi novi predmeti ne predstavljaju neki problem. 

 

Marija (22)- Smatram da smo dosta izgubili jer nismo imali praktičnu nastavu, pogotovo što gotovo ništa što je nama potrebno za izvođenje vežbi nemamo u kućnim uslovima. Tako da nam sad samo ostaje da to nekako nadoknadimo.

 

 

Pročitaj: Studenti strahuju od gubitka godine i odlaganja diplomiranja

 

 

Da li mislite da je u našoj zemlji postojana kompjuterska pismenost nas samih, ali i roditelja koji su sada prinuđeni da pomažu, uče i rade posebno sa mlađom populacijom?

 

 

Konstantin (11)- Od nedavno sam počeo intenzivnije da koristim računar, iako mi mama dosta pomaže u tome. Sve informacije koje su mi potrebne mogu naći na internetu. To umem sam da pretražim. Pisanje na računaru tek sada počinjem da koristim. 

 

Lana (15)- Mislim da je postojana zato što ipak živimo u ovom vremenu i svi već znaju takav način rada, ali mislim da je većini bilo dosta lakše ranije.

 

Marija (22)- Mislim da je kompjterska pismenost u Srbiji na veoma niskom nivou, a to mi se i pokazalo time što neki profesori nisu ni držali predavanja već su samo slali prezentacije, ili ako su ih i držali bilo je dosta poteškoća da sve radi kako treba. Ali moram i da napomenem da su neki stvarno pokušavali na sve načine da nam olakšaju i pomognu. 

 

Pošto ste se sada susreli sa novim vidom učenja, koji način je vama lakši? Da li vam možda „online“ sistem odgovara ili biste se radije vratili u školske klupe odnosno amfiteatar?

 

Konstantin (11)- Radije bih se vratio u školu. Taj metod mi je prirodniji i lakši. Interakcijom na času uspevam više da naučim u samoj školi i da mi ostane malo toga da dodatno naučim kod kuće. Kod online nastave, velika mana je ta što su mi i ukućani kod kuće i to me dosta ometa u učenju. Preslušavanje online nastave i vraćanje lekcija znaju da traju dugo, a da završe bez dovoljno naučenih lekcija koje se predaju.

 

Lana (15)- Online nastava mi je lakša zato što tada imam više vremena da naučim odredjene predmete, ali što se tiče razumevanja nekih stvari tada mi više odgovara „normalna“ nastava odnosno da se vratimo u školske klupe. 

 

Marija (22)- Ako gledamo vežbe, onda bez sumnje da je obavezno da mora uživo i u vežbaonici jer nema smisla nikako drugačije. A što se tiče predavanja to bi i moglo online da se održava samo da se usavrši taj vid nastave na mestima gde se pokazalo da profesori nisu najveštiji u korišćenju tehnologije, i načinu predavanja i prenošenja znanja preko ekrana.

 

Ono što svako od nas uči na samom početku jeste da razlikuje svoja prava od svojih obaveza i da nauči kako da se odnosi prema pravima, a kako prema obavezama.

Da li je novonastala situacija u kojoj ste se našli uticala na jedno od ova dva termina? Da li možete da odradite svoje obaveze odgovorno a opet da prava koja imate kao dete ili mlad čovek ne budu ugrožena?

 

Konstantin (11)- Mislim da nisam dovoljno ozbiljno shvatio online nastavu, pa nisam ni dovoljno odgovoran prema tome. Više sam pristalica prava deteta jer svaku priliku koristim da igram fudbal i družim se sa drugarima.

 

Lana (15)- Ova situacija nije uticala na moja prava, ali je malo povećala moje obaveze. Mogu da odradim svoje obaveze, a da pritom moja prava ne budu ugrožena. 

 

Marija (22)- U toku karantina se promenilo to da sam imala više vremena za neke druge stvari pored fakulteta, jer smo jelte bili zatvoreni, i to je bilo lepo, ali opet zbog čitave situacije je bilo teško fokusirati se na fakultet i lepo organizovati jer je sve bilo neizvesno. Shvatila sam zapravo koliko znači morati se pojaviti negde i izaći iz kuće jer bez toga mi je bilo teško da se „nateram“ da budem produktivna kad sam bila kod kuće sve vreme.

 

 

Pročitaj i: KORONA OTEŽAVA UČENJE

 

Da  znate da postoji mogućnost da ministarstvo prosvete pročita vaš predlog , koji biste predlog dali koji mislite da bi uticao pozitivno na obrazovanje ili da bi vama olakšao proces učenja i sticanja znanja?

 

Konstantin (11)- Najviše bih voleo da se vratim u školu i da odeljenja ne budu podeljena na grupe A i B. Sa druge strane, ako baš mora da se primenjuje online nastava, onda da lekcije budu usklađene sa lekcijama koje radimo u školi u određenoj nedelji.

 

Lana (15)- Što se mene tiče, predložila bih ukidanje online nastave zato što to nije nikakav način da se zaštitimo. Svakako je rizično što nas ima toliko u zatvorenom prostoru, ali ništa se ne bi promenilo da ostatak učenika bude tu. Mislim da bi većini učenika tada bilo lakše.

 

Marija (22)- Pričaću samo o svom fakultetu jer je na svakom različito. Predložila da sva obaveštenja koja se tiču studenata budu online dostupna, kako ne bismo morali da idemo po fakultetu i gubili vreme na obilaženje oglasnih tabli. Takođe, da se izbaci sakupljanje potpisa u indeksima jer i to oduzima dosta vremena. Još bih predložila da se prezentacije i materijali za učenje objavljuju online na jednoj platformi tako da budu svima dostupne kako bi olakšale učenje.

 

I za kraj, sa ove tačke, kako sebe vidite sledećeg septembra odnosno oktobra u slučaju fakulteta?

 

Konstantin (11)- Voleo bih da se svi vratimo u školske klupe i da nastavimo sa svim aktivnostima kako je bilo pre, da slobodno možemo da se bavimo sportom, sastajemo u školi i van nje. Verujem da će tako i biti sledećeg septembra.

 

Lana (15)- Sebe vidim kao uspešnu učenicu srednje stručne škole i nadam se da će to tako i biti.

 

Marija (22)- Vidim kako ćemo svi zajedno pokušavati da se snađemo u ovoj situaciji koja nas je snašla sa nekim prethodinm iskustvom iz karantina, u nadi da će se gledati najviše dobrobit studenata.

 

 

Hvala puno Konstantinu i njegovoj mami, Lani i Mariji što su izdvojili svoje slobodno vreme i odgovorili na pitanja.

 

 

 

 

 

________

 

Autor teksta:

 

Zdravo tebi koji si upravo pročitao ono što sam ja napisala! Moje ime je Anica, imam 23 godine, student sam prehrambene tehnologije – to je ona formalnija strana. Ona malo manje formalna jeste da obožavam da pišem, čitam poeziju, slikam, stvaram i uživam u svakoj od navedenih aktivnosti. Nedavno sam pokrenula svoj mali ‘biznis’ pod nazivom ‘Šolja sa pričom‘ na koji sam ponosna i koji mi je izmedju ostalog bio vezino tkivo da danas ovde pišem .

Pretplati se za više korisnih informacija

We don’t spam! Read our privacy policy for more info.

close

WANT MORE?

PRETPLATI SE ZA VIŠE KORISNIH INFORMACIJA

We don’t spam! Read our privacy policy for more info.

3 thoughts on “Beograd pita: Koliko je čitava situacija u zemlji i svetu uticala na školstvo?

Оставите одговор

%d bloggers like this: