Blizu je

Lopovski sam pesmama dužim od sebe prilazio tuđim srcima

svaka govori o mestima na kojima nisam bio

i kao hodanje po pruzi: postoji magija koračanja dok ne naiđe voz,

a ovih dana tražim u mislima zadnji izlaz dok me noge ne slušaju
otud podočnjaci – da ono što vidim osetim
otud umor – molim se uličnim božanstvima žena.

Svaka ruka ima moć a svaka moć uvo – unutra dovoljno mesta za mene.

Igramo oko vatre uz plemensku muziku obučenu u električni kikboks psaj trens tam tam de si ti
zemljotresno popucala stopala od igranja van kruga koji plamen osvetljava.

Morali smo zasijati da bi igra trajala u privatnosti mraka.

Naše tetovaže ožiljci su, kao rajsferšlus uvode u pre-i-posle
raspadamo se igrajući a ritam se ubrzava i evo svetlosti.

 

 

____________

 

Autor:

Stojan Simijonović

Rođen sam 1992. godine.
Pišem od svoje šesnaeste,
razlozi – nepoznati.
Krenulo je kao igra – danas je to glavni izraz.
Volim da razgovaram, to je najbitnije o meni.

Pretplati se za više korisnih informacija

We don’t spam! Read our privacy policy for more info.

close

WANT MORE?

PRETPLATI SE ZA VIŠE KORISNIH INFORMACIJA

We don’t spam! Read our privacy policy for more info.

Оставите одговор

%d bloggers like this: