Znamo svi kakav je fudbal- dinamičan, eksplozivan i nimalo naivan i lak. Oni koji ga treniraju, već od malih nogu imaju svoje uzore od igrača, a kada malo više odrastu i počnu da se istim bave profesionalno- tada oni postaju uzor drugima.
Upravo je takav slučaj i sa našim današnjim sagovornikom. Svoje početke je zabeležio u GFK Slobodi, potom je prešao u Zvezdine omladince, malo se prošetao i do TSC-a u Bačkoj Topoli da bi na kraju završio u svom klubu u kom je i počeo. Poštovani čitaoci, reč je o devetnaestogodišnjem Bogdanu Petroviću, mladoj nadi srpskog fudbala.
Kakva te sećanja vežu za početke u GFK Slobodi, odnosno, jesi li i tada već znao da ćeš se njime jednog dana baviti profesionalno?
Rekao bih kao i svaki klinac, imao sam ogromnu želju da igram fudbal na što većem nivou. Necu reći da sam znao, ali da slutio sam.
Uzeći u obzir da si bio u Zvezdinim omladincima ispod 15, 17 i 19 godina, jesi li tada bio svestan veličine kluba u kom igraš ili je to došlo tek po izlasku iz istog?
Donekle sam i bio svestan, ali kada si tu već 3 godine polako ti to sve postaje normalno.
Kada se sada osvrneš na taj period, šta je ono što ti je Zvezda pružila u tih par godina?
Kada se sada osvrneš na taj period, šta je ono što ti je Zvezda pružila u tih par godina?
Definitivno iskustvo i napredak u nekom segmentu igre.
Kako znamo da TSC uglavnom vode stručni timovi iz Mađarske, reci nam, šta je ono što si naučio u radu sa njima i da li uopšte naš sistem sportskog rada može da se poredi sa njihovim?
Ono sto sam ja najvise naučio u radu sa njima jeste ta disciplina, gde niko ne trpi kašnjenje i neodgovornost. Mislim da sportski kompleks kao što ima TSC ne postoji u Srbiji, a i šire.
Šta je ono što fudbal ima pa predstavlja planetarni fenomen sporta a ujedno i najvažniju sporednu stvar na svetu?
Ljubav, emociju i adrenalin.
Da li svaki tvoj postignuti gol ima podjednako značenje za tebe?
Svaki gol je bitan i svaki gol znači, da li meni kao igraču na nivou samopouzdanja ili ekipno.
Koja ličnost iz sveta fudbala je ostavila najjači utisak na tebe i zbog čega?
Koja ličnost iz sveta fudbala je ostavila najjači utisak na tebe i zbog čega?
Cristiano Ronaldo. Jednostavno primer kako izgledaju disciplina i posvećenost.
Koju životnu lekciju te je fudbal naučio a da bi želeo da podeliš sa nama?
Da ćeš imati dosta odricanje i samoće kako bi stvarno i uspeo.
(Priznaću da me je ovo uvek interesovalo) Da li tokom utakmice fudbaleri generalno razmišljaju o nečemu potpuno desetom ili na sve brige i probleme zaborave kada kroče na zeleno tlo?
Ne samo kada je utakmica ili trening, već kada nam daš loptu na noge, tada nestaju svi problemi.
Dušan Vlahović je u jednom svom intervjuu rekao da čak i kada dođe kući gleda utakmice doslovno 24/7 kako bi se kao fudbaler usavršio što više može. Ne bih da pravim poređenje, ali da li je to i kod tebe slučaj ili igru ostavljaš van kućnog praga?
Ne treba preterivati ni u čemu, ali kada god je neka utakmica na tv-u to se gleda, normalno.
Najveća predrasuda o fudbalerima je?
Da nisu lojalni, odnosno, verni.
Da li si nekada želeo da odustaneš i ako jesi, zbog čega?
Ne, nikada.
Šta je ono što je u fudbalu precenjeno, a šta podcenjeno?
Ne mislim da je išta precenjeno ili podcenjeno, jedino to što su ljudi počeli više da se okreću ka novcu u fudbalu, nego ka ljubavi i samom fudbalu.
Posredi je jedna ponuda za inostranstvo nakon zimske sezone- je li to istina?
Jeste (osmeh).
Za kraj, šta je ono što bi poručio nekome ko želi da krene tvojim putem?
Puno, puno, puno toga, ali samo biti na zemlji i raditi što više na sebi- jer što više radiš, više se možeš nadati nečemu i očekivati više.
Bonus pitanje
Tvoje prognoze za predstojeće Svetsko prvenstvo za Srbiju su?
Ako Bog da, da doguramo do polufinala.
Bogdane hvala ti što si pristao da daš intervju za naš magazin i sve najbolje u daljoj karijeri.
FOTO: Privatna arhiva
Andrea Dobrosavljević
Rođena sam u Šapcu 9. septembra 2001. godine. Završila Gimnaziju, student sam Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Veliki sam zaljubljenik u pozorište, volim glumu i sve što se dešava na “daskama koje život znače”. Volim da čitam knjige, pišem, gledam filmove, putujem i da provodim vreme u prirodi sa svojom porodicom i prijateljima. U slobodno vreme crtam, učim jezike i slušam muziku. Jednom rečju, volim život i raširenih ruku prihvatam svo ono dobro koje mi pruža.
About Author
