Čudno neko vreme, koje stvara nemir.
Hladnoća miriše na samoću, pa prosto ne znaš gde bi.
Leto još bi da živi, a zima polako se budi, u srce se uvlači strah,
svi se tresu, ptice, grane i ljudi.
Šta to od mene beži, od čega bežim ja?
Nešto nam ne da sna, tako je sa ljudima.
Zaboraviću i zaboravićeš, i gde si bio i s kim si bio,
i šta si snio i kog si ljubio.
Potisnućeš sve, kao što grane strgnu lišće svoje.
Pustićeš nekog blizu sebe, da ti ne fali ništa moje.
Da ti se ne nahvata inje na srcu i da ti duša ne nazebe.
Povući ćeš se na toplo i suvo.
Štitićeš se od mraza i hladnoće, kao što divljač štiti sebe.
Takva je slika ovih dana!
____________
Autor teksta: 
Zovem se Miljana Jovanović. Imam 23 godina. Diplomirani sam ekonomista, sa Master Akademskim studijama u toku. Radim u računovodstvu i to je posao kojim želim da se bavim u životu. Brojke su moja velika ljubav, ali pisanje je prva. Dosada sam pisala samo za sebe, ali sada mislim da bi bilo lepo da me neko čuje. Umetnost je moja strast. Sanjar sam, volim da stvari krojim i udešavam po svojoj meri. Dobar sam i pomalo čudan stvor. Verujem sebi. Moj moto je jednostavno: „Kad hoćeš, možeš sve“.
About Author
