Đoletova svakodnevica #14 – Jedna od novosadskih priča

Pozdrav svim dragim čitaocima portala Lips&Heels, dobrodošli u 14. nastavak „Đoletove svakodnevice”! Da ne dužim dalje, prelazim na priču koju sam pripremio ovog petka, a odnosi se na jednu od mojih anegdota iz detinjstva.

 

Naime, više puta sam naglasio da me je bolovanje od autizma vodilo u Beograd i Novi Sad, gde sam morao da živim pet godina, od čega sam dve živeo u Novom Sadu, i to u periodu 2000 — 2002. godine. Ukratko gledano, celo predškolsko obrazovanje sam proveo u tom gradu pokraj divne žene, poznatog pedagoga Danijele Tamaš, kojoj sam zahvalan jer me je izvela na pravi put.

 

Bili su to divni dani posmatrajući samo one koje sam provodio onako kako sam ja zamislio. Nakon pet godina seoskog života, kao podstanar u tom gradu sam imao mogućnost da gledam kablovsku televiziju, a najviše sam pratio Hrvatsku radio-televiziju, MTV, Cartoon Network, i pomalo nemački RTL pomoću kog sam se prvi put upoznao sa licencnim kvizom „Pitanja za šampiona”, kao i Fashion TV zbog lepih i zgodnih manekenki. Prepodneva sam provodio u jednoj kući koja je bila zgrada SOŠO „Milan Petrović” u to vreme.

 

Svako od nas je donosio po neku video-kasetu sa crtaćima iz kućne kolekcije kako bismo je mogli gledati u našem slobodnom kutku. Akcioni filmovi poput Ramba i Terminatora, kao ni ostala Švarcenegerova i Staloneova dela, kakve sam ja donosio, nikako nisu dolazila u obzir.
Što se ostalih tiče, sećam se da je jedan doneo „Nindža kornjače”, i to više snimanih epizoda koje su dolazile baš sa Pinka, i to sa čuvenom sinhronizacijom Studija Prizor u kojem su uloge tumačili Dejan Lutkić, Nikola Bulatović i Aleksandra Cucić, između ostalih.
I, pokušao sam uporno da zamolim spomenutu vaspitačicu Danijelu da obustavi puštanje kasete nakon jedne snimljene epizode zato što sam bio u fazonu: „Obustavite sve, predosećam da će iz kasete posle jedne epizode da iskoči neka pevaljka iz Granda!” Nisam imao nameru da vređam Sašu Popovića, koji je poznati Novosađanin, već samo da ukažem na svest ljudi o tome šta može sledeće iz kasete da iskoči. Ja sam pokušao da je ubedim, i, nakon brojnih bezuspešnih pokušaja, popustila je nevoljno.
Ja sam time hteo da ukažem na svest da ovo nije poselo, već normalna kulturna institucija u kojoj trebaju da se puštaju kulturne i fine pesme (ne govorim o dečjim pesmama!) A drugo, kao što sam spomenuo u jednom od prethodnih nastavaka, ne mogu jednu pesmu koju prvi put da čujem da doživim u krugu od 50 ili 500 ljudi, već moram najpre da je osetim u kući od četvoro članova porodice, kao što je to slučaj sa mnom. Tako bi bilo i da je kojim slučajem iskočilo tzv. poselo u to vreme u narodu znano kao Grand Show. Ja bih reagovao kao ona i odmah izbacio tu kasetu iz plejera da sam imao njene godine!
Sada je situacija nešto drugačija. I da pustiš Rastu u vrtiću, deca bi oduševljeno reagovala zato što je sistem vrednosti već više od tri decenije poremećen, i danas se to posmatra kao normalna pojava koju izuzetno podržavam, jer kad nemaš pesme poput Čolinih, Balaševićevih, Bajaginih ili Borinih, onda nemaš ni drugi izbor nego da puštaš dotičnog em-sija. Iz toga se niko neće izvući u skorije vreme!
Isto tako je i u celom svetu! U američkim i britanskim vrtićima se često puštaju umetnici koji propagiraju pušenje marihuane u javnosti i pod uticajem nje stvaraju pesme sa lascivnim tekstovima u nameri da se dodvore novim obožavaocima. Pre 20 godina tako nešto nije ni dolazilo u obzir, posmatrajući situaciju s moje tačke gledišta.
Tako je kako je! Njoj ću prvo proslediti sve te reči, pa ću Vam jednom preneti i njen komentar.
Pozdrav!
________________
Autor:
Zovem se Đorđe Vesković.                                                 
Rođen sam divnog 2. septembra 1995. godine u Sremskoj Mitrovici. Trenutno se nalazim na master studijama za strukovnog poslovnog informatičara. Uživam u slušanju dobre i kvalitetne muzike, gledanju filmova i serija, praćenju sportskih događaja, i, naravno – pisanju.
Roditelji su mi od malena govorili da imam talenat za pisanje, pa sam rešio da po ko zna koji put taj talenat podelim sa vernim čitaocima odgovarajućih portala na kojima želim da promovišem svoj rad. Uživam i u sreći, druženju i suncu. Veliki sam kolekcionar svih mogućih vrsta fizičkih nosača zvuka i stare štampe.
Uvek se žalim kada mi neko uzme stvar za koju prvi poželim da je imam u svom posedu. Takođe, veliki sam ljubitelj svih blagodeti tehnike izumljenih na kugli zemaljskoj.

Newsletter Form

We don’t spam! Read our privacy policy for more info.

Оставите одговор