Đoletova svakodnevica #26 – Žal za prvim forumom

Nova tema koju sam odabrao za ovu priču svakako je bol koji me prati već pet godina. Kako starim, on će me sve više pratiti jer to što je druga strana učinila prema meni je za mene nepravedno bez obzira na to što sam digao rejting tom sajtu. U pitanju je provođenje vremena na forumu skromnog uspeha koji je posvećen radiju i televiziji, a zove se „Radio TV Forum“. (http://rtvforum.net/).

 

Sećam se da se to dogodilo 2011. godine. Guglovao sam neke pojmove u vezi sa televizijom, i sasvim slučajno sam naleteo na forum čiji sam naziv naveo u prvom pasusu. Pratio sam kao gost sa tih nepunih 16 godina šta su oni pisali, dopao mi se forum, i rešio sam da se ulogujem.

Bio je to prvi forum na koji sam se ikada registrovao, a za korisničko ime odabrao sam „022boy“, i ušao sam s namerom da na to njihovo gledište televizije dodam neko svoje, s namerom da upijam i njihov način razmišljanja kako bi ga sjedinio s mojim, i da mi na taj način niko od ostalih članova ne kvari sliku o televiziji i radiju kakvu sam stekao pre ulaska na taj forum. Bilo je normalno tada za nas mlade da živimo u svom bezbrižnom svetu i da ne utičemo na druge da nam formiraju svoje mišljenje.

 

Međutim, najveći problem koji sam imao sa uglednim članovima tog foruma pod pseudonimima „Grimbot“, „AcaRadio“, „Hawkeye“, „Marko16999“, „pjaf“, „DrIlic“, „Valjevac“ i ostalih kojima imena ne mogu da se setim je taj što su me doživljavali da sam se metabolički ponašao kao sedmogodišnjak. Ja se sa tom konstatacijom, nažalost, nikad nisam slagao, jer umesto da osipam drvlje i kamenje po određenom TV događaju, kao što je npr. u to vreme bilo skidanje „Utiska nedelje“ sa stare B92, ja sam se trudio da objasnim zašto je i zbog čega to tako.

Politika im jeste glavni metod razgovora, ali, ja nisam želeo da bacam hejt na tu temu, već da objasnim zbog čega televizije sa nacionalnom frekvencijom sve manje teže da imaju političke pričaonice u prajm-tajm terminu.

Razlog je taj što žele da što televizije žele da šest od sedam dana nedeljno opuštaju gledaoce pojedinim programskim sadržajima koji će pozivati na bezbrižnost i oslobađanje od napetosti. Nažalost, nisam to na dobar način izneo i zbog toga sam često upadao u sukobe sa navedenim članovima foruma.

 

Najveću kulminaciju je naš sukob doživeo tek negde 2014. godine, onog trenutka kada je objavljeno da se „Grand“ razišao sa Televizijom Pink. Ja sam u to vreme uporno pisao tvrdnje tipa: „Pink će se potruditi da svom City Records-u vrati svoj stari diskografski položaj jer sve što Pink obeća, to i ispuni!“ Ali, nažalost, ta grupa bandita među forumašima, koji su uporno isticali da su od tih pop-folk vrednosti bežali koliko god su mogli i hteli, bila je bolji prorok nego ja.

Tako je jedan forumaš sa tog foruma zvan „MNikolic“ rekao jednom prilikom da je teško da će Pink uspeti da vrati muziku u centar pažnje. I, kako je izgatao, tako je i bilo. Sada su shvatili da su im političke rasprave i rijaliti programi vitalni programski segmenti, nažalost. Oni misle da su realno sagledali stvari, ja mislim da su samo ishitreno doneli tu konstataciju jer ona je za mene bila krajnje nerealna, a ispostavila se realnom zato što su oni naučeni prognozeri, a ne realni kao ja! Da sam ja ostao na tom forumu, gurao bih svoj uticaj i bili bi vraćena muzika u prvi plan zajedno sa skupim holivudskim sadržajima!

 

Još veća kulminacija je usledela 2015. godine, kada su mi od novembra te godine, pa sve do konačnog banovanja, u maju 2016, zabranjivali da pišem u određenim podforumima zbog toga što su im smetale moje konstatacije, ili kako su ih oni nazivali – TRAKTATI. Jedan po jedan je počeo da me stavlja na Ignore listu, a ja na to nisam obraćao pažnju jer sam bio ubeđen da su svi čitali moje postove. U mojim postovima je itekako bilo šta da se čita — rukovodio sam se principom „Zašto je i zbog čega to tako“, ali sam bio pogrešno shvaćen zato što je mentalitet admina „Hawkey“-a bio zaista takav.

Smetalo mi je što su oni bili protiv estrade, a ja sam nazovi bio za estradu, jer, kada su govorili o zabavnim emisijama, morao sam da je veličam kako bih se razlikovao od ostalih članova i kako bi forum učinio opštenarodnim mestom za život, a ne uženarodnim jer kad ja nisam bio njen član, nije bilo nikog ko će taj forum da približi širem narodu. To je meni jedino uspelo, a kada su me, na moju veliku žalost i štetu, banovali, forum je počeo sve više da nazaduje zato što su admini svoju priču iz vremena kada su se zvali „Kablovski forum“ želeli da isteraju do kraja. Uspelo im je, ali ja sam želeo da im se oduprem.

Ako njihov forum propagira slobodu mišljenja, što su onda mene i njima slične koji su se logovali posle mene našli da banuju? Ja sam se skriveno borio za moderatorsku poziciju na njemu pomoću svog zalaganja, ali, „Hawkeye“ se nikad nije setio da mi dâ neko znamenje, jer po njemu ga nisam zaslužio, a po sebi jesam. Takođe, borio sam se i za to da forum postane opštenarodno mesto za život, a ne da im ga otmem, kako su oni tvrdili!

 

Onog trenutka kada su počeli da mi zabranjuju kuckanja po određenim podforumima zbog njihovog doživljavanja da su moji postovi potpuno „beskorisno smeće“, otvorili su mi temu „Magazin 022“ na kom su mi smeštali upravo takve postove. To za mene nije bilo znamenje, to je za mene bio simbol marginalizma ka kom su oni uporno težili. Dakle, ZA MENE JE TO BILA JEDNA OBIČNA UVREDA. Sa tim postupkom se nikada nisam zadovoljavao, i uporno sam težio da me vrate na određene delove foruma kako bih im dokazao da nisam hteo namerno da se metabolički ponašam kao sedmogodišnjak! Ali, njihovo poverenje je bilo teško zadobiti i zato sam zatražio iz afekta da me banuju. Taj afekat, umesto da shvate neozbiljno, shvatili su toliko ozbiljno da su to zapravo i uradili. Bio sam neko ko je oduvek bio za sprnju, i banovanje sa tog foruma me je jako povredilo, nažalost.

 

Propustio sam migraciju foruma na „Tapatalk“. Propustio sam otvaranje silnih televizija u produkciji Telekoma i SBB-a da bih izneo neko svoje mišljenje jer njihova mišljenja koja su usledela posle mog banovanja su mi dodatno pokvarila sliku o televiziji kakvu sam do tada imao, ali, što je još gore — nikog više nema da postavlja stare programske šeme u temi „Nostalgični RTV Press Clipping“! To je pre mene činio forumaš „Logrej“, posle mene sam to bio ja, koji je uz standardnu koncepciju ubacivao i intervjue sa latino glumcima kako bih forum približio širem narodu, pa posle mene — NIKO! Razlog je u tome što su svi drugi uposleni i niko nema vremena da se posveti takvom vidu skeniranja!

 

Ja bih uvek imao za tako nešto vremena, jer poznato je da kod mene uvek ima prostora za dobročiniteljstvo!

Kada su me banovali, obrisali su i temu „Magazin 022“ što je skroz nekorektna odluka, jer umesto da su je sačuvali, oni su je obrisali jer sam za njih bio bolna uspomena! Kloniranjem u tri, četiri navrata sam pokušao da im objasnim da nisam želeo tako da se ponašam, da mi je bio loš dan, ali, nije uspelo. Oni su shvatili da za mene više nema mesta, ja se sa tim ni dan danas ne slažem, i tu ne možemo da postignemo dogovor. Kada sam video post da je takvima kao ja pristup na forumu zabranjen, to me je jako zabolelo. Još više me je zabolelo to što su odlučili da prijave svaki nov slučaj uznemiravanja forumaša jer sam ih telefonski uznemiravao ne zato što sam hteo da im napakostim, već zato što sam ih doživljavao kao prijatelje za ceo život.

U svakom slučaju, sve je to za mene jedna bolna uspomena koja će me pratiti ceo život.

U nadi da će naredni petak biti šareniji, šaljem vam veliki pozdrav!

 

 

_______________

 

Autor:
Zovem se Đorđe Vesković.                                                 
Rođen sam divnog 2. septembra 1995. godine u Sremskoj Mitrovici. Trenutno se nalazim na master studijama za strukovnog poslovnog informatičara. Uživam u slušanju dobre i kvalitetne muzike, gledanju filmova i serija, praćenju sportskih događaja, i, naravno – pisanju.
Roditelji su mi od malena govorili da imam talenat za pisanje, pa sam rešio da po ko zna koji put taj talenat podelim sa vernim čitaocima odgovarajućih portala na kojima želim da promovišem svoj rad. Uživam i u sreći, druženju i suncu. Veliki sam kolekcionar svih mogućih vrsta fizičkih nosača zvuka i stare štampe.
Uvek se žalim kada mi neko uzme stvar za koju prvi poželim da je imam u svom posedu. Takođe, veliki sam ljubitelj svih blagodeti tehnike izumljenih na kugli zemaljskoj.

 

Pretplati se za više korisnih informacija

We don’t spam! Read our privacy policy for more info.

close

WANT MORE?

PRETPLATI SE ZA VIŠE KORISNIH INFORMACIJA

We don’t spam! Read our privacy policy for more info.

Оставите одговор

%d bloggers like this: