Đoletova svakodnevica #27 – Evrovizija 2021

Pesma Evrovizije je najveća muzička svetkovina na području Evrope i Australije. Ove godine se takmičenje vraća nakon godinu dana pauze i biće održano u uslovima primerenim aktuelnoj pandemiološkoj krizi izazvanoj opakom bolešću Covid-19.

 

Nakon iznenadnog otkazivanja prošlogodišnjeg takmičenja, koje je usledelo nakon što su bile odabrane sve planirane pesme i učesnici za 2020, Evropska radiodifuzna unija i planirani emiteri domaćini, krovna organizacija holandskih javnih emitera NPO sa vodećim javnim emiterima NOS i AVROTROS, odlučili su da produže saradnju i za 2021. godinu, u kojoj će i zvanično biti obeleženo 65 godina od prvog takmičenja za Pesmu Evrovizije. Kao što je već napomenuto u uvodu teksta, ovogodišnje izdanje, zakazano za 18, 20. i 22. maj, biće organizovano u veoma specifičnim uslovima primerenim aktuelnoj pandemiološkoj krizi.

 

Naime, kako se ne bi ponovila greška od prošle godine, kada je Evrovizija bila iznenadno otkazana, bila su najpre donesena četiri modela organizacije, od kojih je prva ponuđena opcija podrazumevala da se Evrovizija održi pod istim uslovima u kojima je bila i ranije organizovana. Ta opcija je otpala jer u ovom trenutku je narodu bitno da se što pre oporavi od ove pandemiološke krize. Ostale su u igri tri opcije — jedna je podrazumevala da se svi učesnici okupe u Roterdamu i vreme između proba i emisija uživo provedu u izolaciji, ali pod uslovom da su kovid-negativni, a dve su podrazumevale da se centralne emisije održavaju u roterdamskoj Areni „Ahoy“, te da svi učesnici svoje nastupe snime u svojim državama.

 

Iako je presudila prva od tri navedene opcije, ipak, postoji bojazan da će sredinom aprila policijski čas u Holandiji biti produžen, bez obzira na to što se u ovoj državi ovih dana sprovodi eksperimentalna serija javnih događaja uz ograničeno prisustvo do 5000 ljudi, pa će onda ipak učesnici biti sprečeni da dođu u Holandiju, te će umesto njihovih živih nastupa biti emitovani unapred snimljeni nastupi na kojima su svih 39 učesnika radili od sredine januara, pa sve do 25. marta.

 

Upitno je čak i prisustvo gledalaca u Areni „Ahoy“. Ukoliko holandska vlada odobri prisustvo gledalaca do 15. aprila, i tu će važiti pravilo ograničenog broja prisutnih gledalaca, i to do 3500 statista koji će dolaziti isključivo iz Holandije, baš kao što će na predstojećoj Olimpijadi u Japanu biti prisutni samo navijači iz države domaćina. Mi se ipak nadamo da će statisti iz Holandije dobiti svoje mesto radi bodrenja svojih favorita! Čak i ako ne bude odobreno, postoji i rešenje kako da se popuni upražnjen prostor za gledalište — da deo rezervisan za tribine bude pretvoren u bekstejdž, ili što bi se u evrovizijskom svetu reklo — „grin rum“, gde bi svi ovogodišnji učesnici bodrili jedni druge.

 

Ove godine gledaćemo i slušaćemo predstavnike iz 39 država, što je najmanji broj učesnika još od 2014. godine, zbog naknadnog povlačenja Jermenije (iz aktuelnih društveno-političkih razloga), te diskvalifikacije Belorusije (zbog toga što ni jedna ni druga pesma koju su podneli članovi grupe „Glasovi iz mesta“ nije ispunjavala uslove takmičenja).

 

Revijalni segmenti sve tri večeri takmičenja biće izuzetno zanimljivi. Prvo polufinale će 18. maja, po starom dobrom običaju, otvoriti poslednji evrovizijski pobednik Dankan Lorens, koji će izvesti pesmu koja će biti u skladu sa porukom 65. takmičenja: „Evrovizija se vraća kući“. U drugom polufinalu, 20. maja, u kom će nastupiti i naše „Uraganke“, program će otvoriti pevačica Efje de Viser i brejkdenser Reduan „Redo“ Ait Čit, koji će tom prilikom izvesti performans na temu „Otvorimo se prema raznolikosti“. U istom tom ritmu će proteći i revijalni deo navedene večeri, kada će se gledaocima kraj malih ekrana predstaviti baletski igrač rodom iz Sirije Ahmad Jude, kao i vozač bemiks bicikala Dez Marsen.

 

Finalno veče će biti izuzetno posebno — tu ćemo ponovo slušati Dankana Lorensa, koji će pored svoje evrovizijske uspešnice Arcade izvesti i potpuno novu pesmu, a poseban segment u pauzi za glasanje, nazvan „Rock the roof“ (Zaljuljajmo krovove), biće posvećen najvećim hitovima Evrovizije, koje će na krovovima najpoznatijih roterdamskih građevina izvesti šest nekadašnjih pobednika od prethodna 64: Holanđanka Leni Kur (1969), još jedna holandska grupa „Teach-In“ (1975), koja će posle dužeg vremena nastupiti u pratnji pevačice Geti Kaspers, najmlađa pobednica u istoriji seniorskog Evrosonga, Belgijanka Sandra Kim (1986), kao i najprimećeniji evrovizijski pobednici iz poslednje dve dekade: Grkinja Elena Paparizu (2005), finski hevi-metal/hard-rok sastav „Lordi“ (2006), te Šveđanin Mons Selmerlev (2015).

 

Veći akcenat na ovom pripremljenom tekstu ću staviti na ovogodišnje takmičarske numere, tako da ću u narednim redovima najpre davati komentare na pesme obe grupe polufinalista, pa na kraju na red za komentarisanje dolaze direktni finalisti. Komentarisanja pesama će ovaj put ići po redosledu nastupanja.

 

  1. polufinale – 18. maj

Litvanija: trio „The Roop“ — Discoteque | prošle godine su pobedom na nacionalnom televizijskom selekcionom nadmetanju „Pabandom iš naujo“ (Pokušajmo ponovo) stekli pravo da na otkazanom takmičenju predstavljaju s kasnije velikim hitom On fire, koja im je donela epitet favorita za pobedu. Litvanski javni emiter LRT je nakon otkazivanja prošlogodišnjeg takmičenja najavio da će i narednog evrovizijskog predstavnika birati na isti način na koji su birali i 2020, te da će pokušati da ih privole da se takmiče na nacionalnom izboru i naredne godine kao direktni učesnici finalnog izbora nacionalne selekcije. Na svu sreću, u tome su i uspeli, a grupa „The Roop“ je i ove godine odnela ubedljivu pobedu na novom izdanju navedenog nacionalnog televizijskog takmičenja za Evrosong. Moje mišljenje je da su oni od svih povratnika na takmičenje (a od 39 delegacija, 26 njih je odlučilo da dâ poverenje planiranim izvođačima za 2020), oni uz predstavnicu San Marina opravdali najviše poverenja u smislu davanja pesme na temu „ludo i zarazno“.

 

 

Još jednom su opravdali titulu favorita za pobedu i sve sem njihove pobede, ili eventualno TOP 5 plasmana, bilo bi ravno iznenađenju.

 

 

 

 

Slovenija: Ana Soklič — Amen | Ana Soklič je takođe jedna od 26 izvođača kojima su delegacije odlučile da daju poverenje i za 2021. godinu. Ona je pravo da predstavlja Sloveniju stekla još prošle godine pobedom na nacionalnom televizijskom takmičenju „Evrovizijska melodija“ s numerom ispevanom na maternjem jeziku naziva Voda, a nakon što se uvidelo koliko je ova pesma bila lepo prihvaćena kod evrovizijskih fanova, Radio-televizija Slovenije je odlučila da produži saradnju sa njom i za 2021. godinu.

Za ovogodišnje takmičenje je odabrala pesmu na engleskom naziva Amen, koja u odnosu na Vodu nije klasična balada, već malo dinamičnijeg ritma. I, naravno, ispevana je na engleskom. Bolja pesma u odnosu na prethodnu godinu, ali, problem je u tome što ova balada ne nudi ništa novo sem pevačicinog izuzetnog glasa, koji ovakav stil pesama podiže na veoma visok nivo. S obzirom da je 1. polufinale lakše od drugog, po pitanju plasmana za finale su sve karte na stolu — može da prođe u finale, a može i da ispadne, sve u zavisnosti od toga da li će nastup biti identičan onom iz priloženog studijskog spota.

 

 

 

 

Rusija: Maniža — Russian women | Subjektivno gledano, rekao bih da je loše to što se Rusi opet nisu opredelili za grupu „Little Big“, ali, pošto sam navikao čitaoce na to da budem objektivan i realan, moje upravo takvo realno mišljenje će biti da je dobro to što se Rusi nisu ponovo opredelili za navedenu grupu jer bi oni verovatno iznenadili litvansku grupu „The Roop“ tako što bi ubedljivo pobedili i sama Evrovizija bi postala predmet sprdnje, što bi bila sušta suprotnost u odnosu na vraćanje na fabrička podešavanja, kakvo je važilo od 2009. ili 2010. godine, pa sve do Netine pobede 2018. Šta bih rekao o ovogodišnjoj ruskoj pesmi simboličnog naziva „Russian women“, koju izvodi Maniža? Rekao bih da je zanimljivo producirana, ali u isto vreme haotična. U svakom slučaju, ovo je možda i najslabije rusko izdanje otkako pratim Evroviziju. Da su bili u težem polufinalu, ubedljivo bi ispali, ali, ovako — pošto se nalaze u lakšem, na staru foru će se provući u finale jer Rusi su u ovakvim polufinalnim grupacijama oduvek bili miljenici kako kod gledalaca, tako i kod žirija, otkako je vraćen u sistem glasanja 2009. godine.

 

 

 

 

 

 

Švedska: Tuse — Voices | Najspektakularniji nacionalni izbor za Evrosong tradicionalno se održava na prostoru Švedske. Radi se o tradicionalnom Melodifestivalenu, na kojem nastupaju neka od najvećih imena švedske muzičke scene, ako govorimo samo o onim imenima čija popularnost ne ide dalje od lokalnog ili skandinavskog okvira; upravo takva imena smo videli i na ovogodišnjem takmičenju poput bivših evrovizijskih učesnika Šarlote Pereli (1999. i 2008), Erika Sadea (2011) i nesuđenih prošlogodišnjih predstavnica, članica trija „The Mamas“; u kategoriju ostalih se mogu ubrojiti i raniji učesnici švedskih nacionalnih izbora poput Danija Sauseda i Doter, kojima je ranijih godina Evrovizija izmakla za dlaku. Ali, iako je neosporan njihov trud da se što pre domognu Evrovizije, ipak im se na tom putu isprečilo jedno relativno novo ime: tamnoputi pevač Tuse, koji je bio izuzetno primećen u švedskom izdanju popularnog muzičkog rijalitija Idol.

Pošto važi pravilo da sa zvanične Android aplikacije gledaoci mogu da glasaju najviše pet do osam puta, upravo je Tuse pokupio glasačko telo, i sa mišljenjem gledalaca se složio i žiri, te je upravo dotični novajlija pobedio na 61. izdanju Melodifestivalena. Što se pesme tiče, nije baš neki najsrećniji izbor za Šveđane — od poslednje pobede 2015. godine su slali pesme koje nisu nimalo bile konkurentne za pobedu, ali, primetno je da ih gledaoci i poslednje vreme više ne mirišu upravo zbog svega onoga što im se dešava od 2016. Svakako je numera Voices neoriginalna.

U TOP 5 završavaju najviše zahvaljujući žiriju, što znači da finale ni ovog puta neće proći bez njih, te da će i ovaj put važiti tradicija da ih žiri progura do željenog plasmana. Za pobedu ni ove godine neće imati neke posebne šanse.

 

 

 

Australija: Montejn — Technicolour | Nešto sa čime se evrovizijski fanovi svakako nisu pomirili svakako je ulazak daleke Australije na takmičenje, koji se dogodio 2015. godine. Australija je od tada bolje prolazila zahvaljujući žiriju, dok je gledaoci nisu baš nešto mirisali. Što se tiče ovogodišnje predstavnice, i ona je jedna od 26 učesnica koji su bili predviđeni za 2020, pa su saradnje s njima produžene i za 2021. Njena prethodna i predviđena numera za 2020, balada Don’t break me, više mi se dopadala u odnosu na novoponuđenu Technicolour, koja je ubedljivo najslabije australijsko evrovizijsko izdanje do sada. Ne bi me čudilo da Australijanci prvi put ostanu bez finala, upravo zbog kvaliteta numere Technicolour, koja nimalo neće uspeti da dođe do izražaja u ovom izuzetno slabašnom 1. polufinalu. Izgleda mi previše tinejdžerski.

 

 

 

 

Severna Makedonija: Vasil Garvanlijev — Here I stand | Vasil Garvanlijev je najpre trebalo da Severnu Makedoniju predstavlja prošle godine s numerom dabl ritma You, a nakon otkazanog takmičenja je Makedonska radio-televizija odlučila da produži poverenje ovom talentovanom pevaču. Međutim, i kod njega, baš kao i kod Australijanke, primetan je podbačaj. Izuzetno prosečna balada koja više pogoduje Evroviziji za devedeset i neku ili dvehiljade i neku godinu. Pošto će mu nastup kreirati švedski tim inscenatora, onda mislim da će nastup izvući maksimum iz ove izuzetno prosečne, grandiozne i bajkovite balade.

 

 

 

Irska: Lesli Roj — Maps | Još jedna predviđena učesnica za 2020. je tu. Ona će i 2021. pevati za Irsku iz razloga što je njena predhodna nesuđena pesma za 2020, Story of my life, bila izuzetno dobro primećena. U odnosu na prethodnu pesmu, ovogodišnja je malo bolja, ali je utisak ponovo prosečan. S obzirom da će i ovaj put nastup raditi inscenant iz Švedske koji je osmislio pobednički nastup Monsa Selmerleva iz 2015, nastup će izvući prosek iz ove pesme, ali ne ubrajam je u sigurne finaliste.

 

 

 

 

Kipar: Elena Cagrinu — El diablo | Kiprani su se nakon godinu dana pauze vratili davanju poverenja mladim i vodećim estradnim imenima iz susedne Grčke, ali su ostali verni kopiranju svetskih hitova. Ovo sve navodim iz razloga što ovogodišnja predstavnica Elena Cagrinu, baš kao i predstavnice iz 2018. i 2019, Eleni Fureira i Tamta, upravo jedna od vodećih diva grčke estrade, a i zbog činjenice da njena ovogodišnja takmičarska pesma El diablo nimalo nije nimalo kopija navedenih hitova iz te dve godine: Fuego i Replay, već se ovaj put radi o pesmi koja delom podseća na numere Bad romance Lejdi Gage i Anywhere Rite Ore. Međutim, drugo mesto iz 2018. će još dugo vremena biti nenadmašan uspeh za Kiprane. Isto tako je i Fuego nenadmašna pesma zbog etno motiva koji su prisutni u njoj, dok je El diablo (Đavo) suvoparan urbani mejnstrim bez ičeg lokalnog u sebi.

 

 

 

 

Norveška: Tix — Fallen angel | I Norvežani su posegli za odabirom novog izvođača nakon što je prošlogodišnja nesuđena predstavnica Ulrike odlučila da se ne bori za predstavnika za 2021. godinu. Iako su se među učesnicima nacionalnog izbora našli i favoriti gledalaca sa Evrosonga 2019, članovi simpatičnog trojca „KEiiNO“, ipak ih je na putu do ponovnog odlaska na Evrosong sprečio 28-godišnji Andreas Haukland, poznat kao Tix (Tiks). Iako je jedina svetla tačka ovog performansa nastup u kom se navedni izvođač kao Anđeo bori sa plesačima-demonima, ipak je generalan utisak u svemu tome prosečan i kičoidan. Šanse za plasman u finale su za mene nikakve, pa može da se dogodi da Norvežani četvrti put od uvođenja polufinalnog sistema nadmetanja ispadnu u polufinalu.

 

 

 

 

 

Hrvatska: Albina — Tick-Tock | Sve pohvale za komšije! Ovo im je ubedljivo najbolja pesma koju su poslali na Evrosong posle Lighthouse Nine Kraljić iz 2016! Što se tiče ovogodišnje pesme, Hrvati su na vreme shvatili da su balade poput onih koje su za prethodne dve Evrovizije ponudili Roko Blažević i Damir Kedžo isključivo deo prošlosti, pa nije ni čudo što je Albina gledaoce i žiri osvojila i pesmom i nastupom. Izuzetno moderna, mladalačka numera, Hrvati imaju šanse da se vrate u finale s njom i da uđu u TOP 10, samo ako dobro osmišljen nastup bude bio iskadriran kako treba. Albina je za mene jedna od najboljih ženskih vokala koju su Hrvati ikad poslali na Evrosong nakon Danijele Martinović, Doris Dragović, Vane, Vesne Pisarović, pa i Nine Kraljić.

 

 

 

Belgija: grupa „Hooverphonic“ — The wrong place | Velike zvezde belgijske alternativne scene, članovi trija „Hooverphonic“, najpre su bili predviđeni za 2020. godinu. Nakon što je numera Release me bila dobro prihvaćena, belgijska delegacija je odlučila da im dâ poverenje i za 2021. godinu. U novu evrovizijsku sezonu su članovi ove grupe ušli i sa novom pevačicom; naime, nakon što su prekinuli saradnju sa mlađanom Lukom Krojsbergs, s kojom su trebali da idu prošle godine, odlučili su da se vrate svojoj prvoj pevačici Gajke Arnaert, koja je sa njima nastupala između 1997. i 2008. godine, i sa kojom su izveli kontinentalno popularne hitove Mad about you i Eden. Release me je numera koja mi nije sela upravo zbog prosečnog utiska, ali The wrong place me je izuzetno oduševila. Velike su šanse da će Belgijanci videti finale prvi put nakon 2017.

 

 

 

 

Izrael: Eden Alen — Set me free | Eden Alen je prošle godine pravo da predstavlja Izrael stekla zahvaljujući pobedi u šouu „Sledeća zvezda“, a planirana pesma za 2020. godinu je bila odabrana preko posebnog TV takmičenja na kojem je izvela četiri pesme, a za najbolju je odabrana Feker libi. S obzirom na novostečenu popularnost, nakon otkazivanja prošlogodišnjeg takmičenja, javni emiter IPBC je produžio saradnju sa ovom mladom pevačicom i za 2021. godinu, a nova pesma za nju je takođe bila izabrana putem televizijskog takmičenja na kojem je izvela tri pesme, a gledaoci su odabrali onu najbolju. Međutim, novoizabranom pesmom nisam baš nešto zadovoljan — pristojna je, ali bez ikakve kulminacije. Sve je u globalu ravno. Velike su šanse da Izraelci ponove sudbine Letonije 2004, Srbije 2009, Norveške 2011, Danske 2015. i 2016, te Portugalije 2019. — da godinu dana nakon organizovanja Evrosonga ispadnu u polufinalu. Međutim, mogu da dodam da je druga verzija malo bolja u odnosu na prvu, prvenstveno zbog toga što je Eden mogla da pokaže sve svoje vokalne kvalitete, s akcentom na najviši ikad ispevan ton.

 

 

 

 

 

Rumunija: Roksen (Roxen) — Amnesia | Roksen je još jedna mlada nada, ovaj put sveprisutna na rumunskoj estradi. I prošle godine je trebala da predstavlja Rumuniju, a nakon otkazivanja prošlogodišnjeg takmičenja, Televizija Rumunija (TVR) je odlučila da produži saradnju s njom i za 2021. Dok je prošle godine za odabir numere bilo organizovano televizijsko takmičenje sa pet ponuđenih pesama, ove godine je pesma bila izabrana interno. Amnesia nije baš neko remek-delo, ali je ostala verna svom fazonu koji je dala s prethodnom nesuđenom pesmom Alcohol you. Međutim, kako je konkurencija postala sve jača, tako je i pesma bivala sve potcenjenija. I danas to jeste.

 

 

 

 

 

Azerbejdžan: Efendi — Mata Hari | Efendi je i prošle godine trebala da ide na takmičenje s pesmom Cleopatra. S obzirom na raskošan talenat i popularnost, odabrana je da ide i 2021. Međutim, Mata Hari mi po stilu izgleda kao nastavak načina razmišljanja započetog s navednom prethodnicom Cleopatra. U finale će proći i ovog puta, ali osećaće se gubitak šanse za pobedu kakvu je imala prethodne godine sa Kleopatrom, zato što ponavljanja u današnje vreme na evrovizijskoj sceni imaju ili solidnu ili nikakvu prođu.

 

 

 

 

Ukrajina: grupa „Go_A“ (Gou Ej) — Buka (Shum) | Ukrajina je za sve ove godine pokazala da je najraznovrsnija evrovizijska nacija u smislu pesama koje su nudili svih ovih godina na evrovizijskoj sceni. S obzirom na to da su Ukrajinci jedina nacija koja od 2004. godine nikad nije propustila finale, ovu pesmu mogu da ocenim kao moj favorit, te da na sve to dodam da ih finale ni ovog puta neće zaobići. Etno je jedan kreativan muzički stil koji se može uvek dočarati na mali milion načina u smislu prerađivanja, a uz kombinaciju sa divnim ukrajinskim jezikom to ima i dobru prođu.

 

 

 

 

 

Malta: Destiny — Je me casse | Destini Čukunjere je pokazala zbog čega je jedna od najtalentovanijih pevačica svoje generacije. Evrovizijskoj publici je poznata još iz juniorske verzije, kada je na njoj i trijumfovala 2015. godine, a i prošle godine je trebala da ide na seniorski Evrosong s numerom All of my love. Moj je drugi favorit za pobedu iz razloga što je u svojoj novoj evrovizijskoj pesmi Je me casse pokazala i izuzetne vokalne mogućnosti i smisao za duhovitost. Imaće velike šanse da objedini trijumfe i u juniorskoj i u seniorskoj konkurenciji, svakako.

 

 

 

 

  1. polufinale — 20. maj

 

San Marino: Senit — Adrenalina | Najprijatnije iznenađenje celog takmičenja. San Marino je svestan da nikad neće pobediti jer kao mikrodržava nemaju odgovarajuću dvoranu za organizaciju Pesme Evrovizije, ali će fanovi ceniti njihovu upornost da naprave što bolji plasman i rezultat. Od Senit sam očekivao nešto u rangu njene prošlogodišnje Freaky!, a dobih ovo efektno iznenađenje u okviru kog gostuje reper Flo Rajda. Ne razumem čemu toliki hajp za ovom pesmom koja je u rangu Evrosonga za 2004. godinu, ali bitno je da se izdvojila kao favorit.

 

 

 

Estonija: Uku Suviste – The lucky one | Iako i dalje smatram da je za ovogodišnji Evrosong ponudio malo moderniju pesmu u odnosu na prošlogodišnju bezličnu i stilski prevaziđenu baladu What love is, ipak, iako je njen kvalitet neosporan, s vremenom je u skladu sa jačanjem konkurencije počela da biva toliko potcenjena da ne razumem zašto se na hajpovski način San Marino izdiže u nebesa, a ozbiljne i angažovane pesme se stavljaju po strani.

 

 

 

 

 

 

Češka: Beni Kristo – Omaga | Prvo da objasnim šta znači Omaga — u pitanju je skraćenica za englesku frazu Oh my God, koju nema potrebe da prevodim! Međutim, u odnosu na prošlogodišnju pesmu istog izvođača Kemama, ovo je nešto slabo i mlako. Što se šansi za finale tiče, one će i ovaj put biti velike u ovoj izuzetno jakoj polufinalnoj grupi što će umnogome zavisiti od toga da li će austrijski inscenant Marvin Ditman osmisliti dobar ili loš nastup.

 

 

 

Grčka: Stefanija — Last dance | Grci su ranijih godina za Evroviziju bili ono što su sada Šveđani, neprikosnovena sila, i to naročito u periodu od 2004. do 2011. Od 2012. i slabašne numere Aphrodisiac u izvođenju Elefterije Elefteriju su tu samo da popune broj. Od te 2012. su zabeležili samo jedan TOP 10 plasman, kao i dva ispadanja u polufinalu (2016. i 2018). Uzimajući u obzir finansije, za 2021. Grci su se opredelili za istog izvođača koji je trebalo da ide i 2020. godine — u pitanju je Holanđanka Stefanija, koja dolazi iz porodice grčkih doseljenika. Totalna suprotnost od Kipra — dok Kiprani poslednjih godina kaparišu vodeća imena grčke estrade, Grci se opredeljuju za izvođače koji nisu rodom iz te države, ali imaju korene u njoj. Što se Stefanijine pesme Last dance tiče, potpuno je mladalački mejnstrim i nešto netipično za ono što su Grci ranijih godina voleli da radije da šalju. Iako mi je bolja od prošlogodišnje Superg!rl, ipak, ovo nije Grčka. Bez obzira na to, pesma mi se dopada i moj je lični favorit jer uvek pružam šansu mladim ljudima kao što je Stefanija Liberakakis. Fun Fact — već se jednom takmičila na Evroviziji, i to na juniorskoj 2016. godine, pevajući za Holandiju kao članica trija „Kisses“. Šanse za finale su neupitne, samo što će po pitanju TOP 10 plasmana biti potpuni „The Dark Horse“.

 

 

 

 

Austrija: Vinsent Bueno — Amen | Kakva slučajnost, Austrijanac Vinsent Bueno se predstavlja pesmom istog naziva kakvu ove godine nudi i njegova koleginica iz susedne Slovenije Ana Soklič. Međutim, njegovo dočaravanje aminovanja je potpuno slabo u odnosu na Slovenku. Fina, pristojna balada — i ništa više od toga. Nema baš nešto puno balada ove godine u konkurenciji, tako da će se pogubiti u konkurenciji silnih numera bržeg ritma koje su ove godine u konkurenciji. Više mi se dopadala njegova prošlogodišnja Alive.

 

 

 

 

 

Poljska: Rafal Bžozovski — The Ride | Još jedan moj skriveni favorit. Kako godine prolaze, tako mi se i muzički ukus sve više sazreva tako da favorite moram da biram u skladu sa godinama, odn. da na skroman način razmišljam. S obzirom da ritam osamdesetih na svetskoj muzičkoj sceni doživljava ponovnu renesansu, mogu da budem zadovoljan sa ovogodišnjom pesmom, sa kojom Poljaci imaju šanse da se vrate u finale prvi put nakon 2017. U dečju Evroviziju su Poljaci od 2018. godine uložili mnogo, tako da je ovogodišnja pesma nastavak cele te priče.

 

 

 

 

Moldavija: Natalija Gordijenko — Sugar | Još jedna pesma u kojoj Natalija Gordijenko pokazuje samo da je dobra pevačica i ništa više. Međutim, celokupan utisak mi je krajnje prosečan. Najviše joj je legla prošlogodišnja balada Prison.

 

 

 

 

Island: Dadi Frejr — 10 years | Pre naših „Uraganki“ nastupiće i jedan od viđenih prošlogodišnjih favorita za pobedu — Dadi Frejr sa Islanda. Njegova prošlogodišnja nesuđena pesma Think about things je bila veliki planetarni hit, ali, 10 years mi je mlaka u odnosu na ono što je ponudio prošle godine. Titulu favorita je i ovaj put opravdao, ali je zaslužena samo na osnovu stečene stare slave. Mislim da će mu šanse za pobedu ovaj put biti tanke.

 

 

 

SRBIJA: „Hurricane“ — Loco loco | Da je ovo najpregledanija od svih ovogodišnjih evrovizijskih pesama na Jutjubu, to stoji, ali, ovakav uspeh je izuzetno normalan za njih jer poznato je da Sanja, Ksenija i Ivana ulažu ogromnu količinu novaca u to da bi svaka njihova pesma doprla do munjevitog uspeha. Iako je bio izvestan njihov prolazak u finale, nakon što je Sanmarinežanka Senit predstavila svoju pesmu, šanse za prolazak u finale su nam opale iz razloga što zvuči previše lokalno. Da se prošle godine takmičenje održalo, one bi sa Hasta la vista lagano prošle u finale, s obzirom na to kakva je konkurencija bila u našoj polufinalnoj grupi prošle godine, gde su bile među sigurnim finalistima; međutim, sada su im šanse potpuno ugrožene, tako da se sve bojim da će nas i ove godine pratiti kletva da na svake četiri godine ispadamo u polufinalu, što je započeto još 2009. godine.

 

 

 

 

Gruzija: Tornike Kipijani — You | Gruzini su i dalje nastavili sa drugačijim načinom razmišljanja u odnosu na konkurenciju. Međutim, male su šanse da se i ove godine nađu u finale. Jednostavno, radi se o još jednoj pristojnoj, ali neupečatljivoj baladi.

 

 

 

Albanija: Andželja Peristeri — Karma | Prava „balkanska balada“. Ima sve — uvod, kulminaciju, vrhunac, kraj. Ovo je jedna od malobrojnih upečatljivih balada ispevanih na maternjem jeziku, moram da priznam.

 

 

 

 

Portugalija: grupa „The Black Mamba“ — Love is on my side | Portugalci su nastavili sa negovanjem alternativnijeg i najmanje komercijalnog muzičkog izraza, ali — šanse za finale su im prilično mršave ove godine. Nisu Portugalci baš neka omiljena ESC nacija.

 

 

 

Bugarska: Viktorija — Growing up is getting old | Bugari su najbolje pesme na seniorskom Evrosongu pružali između 2016. i 2018. godine, ali, ovo je mali pad i za ovu naciju i za Viktoriju Georgijevu kao pevačicu. Growing up is getting old nije loša balada, samo nije ni neko remek-delo u odnosu na prethodnu Tears getting sober, s kojom je imala veće šanse za pobedu.

 

 

 

 

Finska: grupa „Blind Channel“ — Dark side | Ovo je tipična finska pesma. Ovo je Finska kakvu širi muzički konzumenti najbolje poznaju, a to je metal zvuk ukombinovan sa elektro motivima. Imaće velike šanse za plasman u finale, s obzirom na to koliko su evrovizijski fanovi ludi za ovom pesmom. Pobedu im ne garantujem, ali, mogu do TOP 10 plasmana. Ovo je još jedan moj favorit.

 

 

 

 

 

 

 

Letonija: Samanta Tina — The moon is rising | Koliko god da je kvalitetna, toliko god mogu da kažem da je ova numera Samanti Tini umanjila šanse za finale kakve je imala prethodne godine sa Still breathing. Razlog je u tome što sa ovogodišnjom pesmom ništa novo nije ponudila, već ju je samo reciklirala.

 

 

 

 

Švajcarska: Đons Tirs (Gjon’s Tears) — Tout l’Univers | Još jedan moj favorit iz razloga što je ovo druga najubedljivija balada uz albansku. U isto vreme mogu da kažem i da je za klasu slabija u odnosu na pesmu koju je prošle godine ponudio, ali je isto tako pristojna balada.

 

 

 

Danska: duo „Fyr og Flamme“ — Øve os på hinanden | Još jedna pesma koja izgleda kao da je stigla pravo iz osamdesetih. Ali, u odnosu na poljsku numeru, gde su osamdesete date u modernom ruhu, ovde su osamdesete u potpunosti reciklirane bez uvođenja nekih novih motiva. Međutim, Danci su od 2014. godine nudili sve gore i gore pesme, izuzev onih iz 2017. i 2018. godine, tako da ni ova nije baš nešto izuzetak. Previše je dopadljiva u odnosu na konkurentske pesme, i koliko god da se stidim nje, toliko je i skriveno volim, a bojim se da priznam da mi se sviđa.

 

 

 

 

Direktni finalisti — 22. maj

 

 

Holandija: Žangu Makroj — Birth of a new age | Dokle će više domaćini da šalju pesme s kojima će na finalnoj večeri samo popunjavati broj? Ni ova pesma nije baš nešto izuzetak. Još jedan potencijalan materijal za zadnjih šest od 26 mesta u finalu.

 

 

 

 

Francuska: Barbara Pravi — Voilà | Francuzi su se ove godine usudili da pošalju pevačicu srpskog porekla na Evroviziju i to sa trećom upečatljivom baladom ove godine — Voilà. Jedna tipična šansona, prava „Made in France“ pesma. Pobedila sigurno ne bi, ali bi zabeležila jedan lep plasman.

 

 

 

 

Nemačka: Jendrik — I don’t feel hate | Da li da mislim o Jendriku i njegovoj pesmi pozitivno ili negativno? Stvarno sam na granici između svega toga. Zabavna je, pristojna, potpuno mejnstrimovska, ali — sve će zavisiti od nastupa. Lično gledano, meni se dopada, čak bi subjektivno rekao da će Nemci zabeležiti drugi TOP 10 plasman u poslednje tri godine. Ali, realno… Reći ću vam tek kada se takmičenje završi.

 

 

 

Italija: grupa „Måneskin“ — Zitti e buoni | Ne ide mi pevanje na italijanskom uz rok, nikako. To je sve što mogu da kažem na tu temu.

 

 

 

 

Španija: Blas Kanto — Voy a quedarme | Četvrta ubedljiva balada iz ovogodišnje konkurencije. Dâ li da kažem da se savršeno uklapaju melodija i španski jezik? To se podrazumeva! S obzirom na to da će mu nastup osmisliti Austrijanac Marvin Ditman, koji je osmislio i Končitin pobednički nastup iz 2014, mogu da kažem da će nastup podići ovu baladu na viši nivo. Nadam se i prvom delu tabele za Špance.

 

 

 

 

 

Ujedinjeno Kraljevstvo: Džejms Njumen — Embers | Džejms Njumen, inače brat svetski poznatog Džona Njumena, ponudio je ovaj put energičnu pesmu koja je baš „Made in UK“ — numera Embers je u retro-garaž-haus-pop ritmu, i trebala bi da ih prodrma nekako sa dna tabele, sa kojeg nikako da se maknu u poslednjih nekoliko godina. Ali, nastup će biti presudan.

 

 

 

 

Zaključak

Sve u svemu, ovo je još jedna slabašna evrovizijska godina. Favorite imam, ali pobednika, s obzirom na veliku konkurenciju, ne mogu u ovom trenutku nikako da prognoziram. Jasnu sliku ću imati tek kada se finale bude približilo tog 22. maja, jer ne bih da prognoziram unapred, a da mi favorit ispadne u polufinalima 18. i 20. maja.

Budite mi pozdravljeni svakako! Vidimo se sledećeg petka!

 

 

 

____________________

 

 

Autor:
Zovem se Đorđe Vesković.                                                 
Rođen sam divnog 2. septembra 1995. godine u Sremskoj Mitrovici. Trenutno se nalazim na master studijama za strukovnog poslovnog informatičara. Uživam u slušanju dobre i kvalitetne muzike, gledanju filmova i serija, praćenju sportskih događaja, i, naravno – pisanju.
Roditelji su mi od malena govorili da imam talenat za pisanje, pa sam rešio da po ko zna koji put taj talenat podelim sa vernim čitaocima odgovarajućih portala na kojima želim da promovišem svoj rad. Uživam i u sreći, druženju i suncu. Veliki sam kolekcionar svih mogućih vrsta fizičkih nosača zvuka i stare štampe.
Uvek se žalim kada mi neko uzme stvar za koju prvi poželim da je imam u svom posedu. Takođe, veliki sam ljubitelj svih blagodeti tehnike izumljenih na kugli zemaljskoj.

 

 

 

Pretplati se za više korisnih informacija

We don’t spam! Read our privacy policy for more info.

close

WANT MORE?

PRETPLATI SE ZA VIŠE KORISNIH INFORMACIJA

We don’t spam! Read our privacy policy for more info.

Оставите одговор

%d bloggers like this: