Đoletova svakodnevica #28 – Majka kao simbol bezbrižnog života

Bio sam se dvoumio na početku hoću li nešto napisati ili neću, i onda sam odlučio da nešto napišem iz razloga što mi se u prethodnih nedelju dana dosta toga nakupilo i nisam imao ništa drugo no da se oglasim povodom događaja koji su se zbili u mom životu. Tekst koji sam pripremio za ovaj petak biće nešto kraći nego što su to čitaoci navikli od mene.

 

Radi se o tome da mi je majka otišla u bolnicu prošle srede, ne zbog korone, nego zbog ginekoloških problema koje je vukla sa sobom u prethodnom periodu. Bilo mi je izuzetno teško, a u isto vreme i lepo provesti vreme sa mojim ocem, sa kojim se po celi dan nisam viđao zbog njegovih poljoprivrednih poslova koje je imao od jutra do mraka; teško mi je bilo da provedem vreme sa tatom jer osim odlaska kod moje bake sa njegove strane na ishranu, niko drugi nije mogao da se brine o mom nutricionizmu. U isto vreme mi je i prijalo zato što sam morao da na svaka tri sata napuštam obaveze kako bih se hranio kod bake, a u isto vreme mi je bilo i neprijatno jer se baka uvek postarala da budem dodatno gojazan! Sve je to dovelo do toga da se sa uobičajenih 76, 77 kilograma spustim na 78, 79, što je bilo kritično za mene, jer me je baka nudila da jedem i kad mi vreme nije bilo, nažalost.

 

Međutim, mamino prisustvo je uvek bilo značajno za mene jer je kontrolisala moju ishranu, i postarala se da se održim na nivou između 75 i 77 kilograma. I tako, puštena je iz bolnice ovog utorka i sve se vratilo na staro. Pošto mora da se oporavlja tri nedelje, onda se za spremanje ishrane pobrinuo moj otac. Sve vreme boravim u našem porodičnom stanu, isto kao i moj otac, jer majka ne bi smela da se izlaže napornim poslovima. Proći će nam brzo ove tri nedelje, i onda će mi biti još lepše jer tad ću moći da kažem: „Majka mi je na svu sreću uspešno ozdravila!“

 

Bio je ovo najkraći tekst od mene za sada. Vidimo se i narednog petka!

Budite mi pozdravljeni!

 

 

________________

 

Autor:
Zovem se Đorđe Vesković.                                                 
Rođen sam divnog 2. septembra 1995. godine u Sremskoj Mitrovici. Trenutno se nalazim na master studijama za strukovnog poslovnog informatičara. Uživam u slušanju dobre i kvalitetne muzike, gledanju filmova i serija, praćenju sportskih događaja, i, naravno – pisanju.
Roditelji su mi od malena govorili da imam talenat za pisanje, pa sam rešio da po ko zna koji put taj talenat podelim sa vernim čitaocima odgovarajućih portala na kojima želim da promovišem svoj rad. Uživam i u sreći, druženju i suncu. Veliki sam kolekcionar svih mogućih vrsta fizičkih nosača zvuka i stare štampe.
Uvek se žalim kada mi neko uzme stvar za koju prvi poželim da je imam u svom posedu. Takođe, veliki sam ljubitelj svih blagodeti tehnike izumljenih na kugli zemaljskoj.

 

Pretplati se za više korisnih informacija

We don’t spam! Read our privacy policy for more info.

close

WANT MORE?

PRETPLATI SE ZA VIŠE KORISNIH INFORMACIJA

We don’t spam! Read our privacy policy for more info.

Оставите одговор

%d bloggers like this: