Đoletova svakodnevica #29 – Zašto me nije bilo ovoliko dugo?

Razmišljajući o tome kojim rečima da započnem priču o tome zašto me nije bilo ovoliko dugo, tačnije dva meseca, prisetih se svega što mi se izdogađalo u zadnja dva meseca, koliko se nismo družili. Bože, dva meseca? Ni ja nisam očekivao da će ovoliko dugo pauza da traje, ali… bitno je da sam ponovo sa vama.

Ovoliko duga pauza je bila zaista opravdana – pao sam na ispitu u aprilskom roku. Od šestoro njih, ja sam bio jedini koji je imao tu nezahvalnu čast. Ja uredno prijavih ispit za junski rok, kad ono – u konsultaciji sa rukovodiocem master studija saznah da junski rok nije predodređen za polaganje ispita iz zimskog semestra, već septembarski. I, ništa drugo mi nije preostalo nego da i taj jedan ispit koji mi je ostao od svih predmeta iz zimskog semestra, kao i stručno-istraživački rad, prijavim za septembarski rok, pa da do 1. novembra sve to očistim kako ne bih dolazio u situaciju da upisujem nezgodan apsolventski staž!

 

Roditelji su me zamolili da malo prikočim, da vidim na čemu sam. A usput sam imao i neke druge sporedne poslove, pa sam i zbog toga odlučio da malo zaustavim svoje aktivnosti, a i da preispitam odnose sa drugima. Ranije sam pisao o lošim stvarima kod rodbine sa majčine strane. Druga saradnica mog ujaka je napustila njegovu kuću. Nisam razlog za njeno napuštanje bio ja, već njena narav – želela je malo da bude sa svojom porodicom i decom. Deda sa majčine strane je nepokretan, pitanje je dana kada će njegovo srce prestati da lupa. Što se ostalih tiče – veći deo odrastanja su proveli bez svoje majke, koja im je umrla kada sam ja imao osam, a moj brat četiri godine, i kod njih sam shvatio da na njihova interesovanja ne mogu da utičem. Mogao sam da pišem o nekim negativnim stranama, ali ne i da im promenim život, proširim interesovanja i promenim poglede na svet. Jedino što se neće promeniti je apatičan odnos, jer prema njima nisam gajio neke posebne simpatije, niti održavao česte kontakte, ali sam ih poštovao uvek.

 

Ljudi iz mog okruženja znaju koliko poštujem urednicu i njen rad i trud, i – dogodilo se to da sam prilikom nabavke video kaseta za ripovanje naleteo na jednog starijeg čoveka iz uredničinog rodnog mesta. Bilo je malo nezgodno i čupavo pri realizaciji, ali se sve to uspešno završilo – i, na njegovim kasetama (a uzeo sam ih 10, za početak), našao sam pravo suvo zlato domaće i svetske rok muzike – tu su: „U2“, Hendriks, „ZZ Top“, „Led Zeppelin“ od stranih, ima tu malo i hitova iz osamdesetih poput onih od dua „Eurythmics“, Madone, Sem Braun, dueta „Yello“, od domaćih su mesto našli hitovi grupa „Leb i sol“, „Smak“ iz perioda kada su sa Nišlijom Dejanom Najdanovićem Najdom obnovili svoju delatnost, pa neizostavan simbol beogradskog rokenrol zvuka „EKV“ (vodi se pravna borba oko nasleđa Milana Mladenovića poslednjih meseci) i još ponešto. I, kada smo dogovarali saradnju, ja sam mu spomenuo urednicu i portal za koji pišem, i on mi je rekao da nikad nije čuo za taj portal. Stariji je čovek, bliži se sedamdesetoj godini i sve to razumem, tako da je to normalno za ljude takvog doba koji imaju onoliko znanja koliko žele da zadrže za sebe. Ukoliko ovo čita, biće mu drago da ovo vidi.

 

Još jedan bitan utisak bio je susret sa mentorom koji će mi pomoći u realizaciji stručno-istraživačkog rada. Dok se nismo sreli, imali smo nekoliko konsultacija preko Skajpa u kom smo se dogovarali o sitnicama na temu koncepta rada, i onda – kad smo se sreli pred sednicu master veća, lepo smo razgovarali o svemu. Čovek je iz Zrenjanina, ima 38 godina, zove se Predrag Pecev i razgovarali smo o svemu što i jeste i nije vezano za rad – samo ne o ljudima koji narušavaju ugled njegovog rodnog mesta Zrenjanina.

 

Ispisah se ja… Očekujte još dosta interesantnih priča od mene, jer ovo je samo početak.

___________

 

Autor:
Zovem se Đorđe Vesković.                                                 
Rođen sam divnog 2. septembra 1995. godine u Sremskoj Mitrovici. Trenutno se nalazim na master studijama za strukovnog poslovnog informatičara. Uživam u slušanju dobre i kvalitetne muzike, gledanju filmova i serija, praćenju sportskih događaja, i, naravno – pisanju.
Roditelji su mi od malena govorili da imam talenat za pisanje, pa sam rešio da po ko zna koji put taj talenat podelim sa vernim čitaocima odgovarajućih portala na kojima želim da promovišem svoj rad. Uživam i u sreći, druženju i suncu. Veliki sam kolekcionar svih mogućih vrsta fizičkih nosača zvuka i stare štampe.
Uvek se žalim kada mi neko uzme stvar za koju prvi poželim da je imam u svom posedu. Takođe, veliki sam ljubitelj svih blagodeti tehnike izumljenih na kugli zemaljskoj.

 

Pretplati se za više korisnih informacija

We don’t spam! Read our privacy policy for more info.

close

WANT MORE?

PRETPLATI SE ZA VIŠE KORISNIH INFORMACIJA

We don’t spam! Read our privacy policy for more info.

Оставите одговор

%d bloggers like this: