Đoletova svakodnevica #36 – Život sa taksistom

Predmet nove priče koju vam dostavljam na ovaj dan jeste moj otac, koji će naredne godine ući u sedmu deceniju života. U periodu kada ja nisam bio rođen, iz njegove radne knjižice sam saznao da je radio u uglednim fabrikama u krugu moje Sremske Mitrovice, među kojima je bila i pokojna Industrija ventila. Tačnije, radio je u dve fabrike, a u ovoj drugoj je proveo poslednje dane perioda života u kom je nekome morao biti sluga.

 

One godine kad sam se ja rodio (1995), u seoskoj kući u kojoj najčešće boravim leti, otac je otvorio mlekaru koja je funkcionisala s radom sledećih 15 godina. Bila je uspešna u gradskim okvirima, izlazak na dalje okvire ga nikad nije interesovao niti je bio raspoložen za tako nešto, ali, zadovoljavao se on i takvim uspesima. Iako mlekara više ne radi, fabrika, koja je smeštena u prizemlju, prodata je, i sada se u njoj proizvode antibiotici za mačke i pse. Za to se zasluga može pripisati njegovom ocu, a mom dedi, koji je godinama oglašavao taj lokal na prodaju kod jedne svoje prijateljice, voditeljke oglasne emisije na jednoj tamošnjoj lokalnoj televiziji, i – eto, pre četiri godine mu se posrećila ta namera. I otac je isto imao tu nameru.

 

Nakon zatvaranja mlekare, sledećih 11 godina bavio se isključivo sezonskim poljoprivrednim poslovima, tačnije voćarstvom. Pošto pojedini stariji ljudi njegove generacije ne shvataju ozbiljno taj posao, tačnije, shvataju ga samo u nacionalnim granicama, uvideo je da je i tu slaba vajda, pa – od novembra je počeo da radi kao taksista, čisto da i van letnje sezone ima nekog posla. Za sada mu dobro ide, savladao je lako sve savremene tehnologije, dobija jednu pristojnu platu od firme u kojoj radi, uvek vozi u dnevnoj smeni, i – sada više nego ikad boravi kod moje mame i mlađeg brata u stanu zato što zimi ne boravi u selu zbog hladnoće.

 

Pročitaj i: UPOZNAJTE DAMU KOJA JE U SVOM TAKSIJU PREŠLA PREKO 800 HILJADA KILOMETARA I BEZ PROBLEMA STAJE NA CRTU SVIM MUŠKIM VOZAČIMA

 

Ne kritikujem ja mog oca i njegov način života, štaviše, navikao sam se posle određenog vremena na njega. Jedino mi smeta to što još uvek živim u roditeljskom stanu, pa kad otac kaže da mora da ide na spavanje, onda u tom trenutku treba i ja da odem. Razumem ga, bitno je da se naspavamo, ali, jedino mi problem predstavljaju dani kada se ne naspavam dovoljno, pa mi u tom trenutku ponekad zasmeta njegovo hrkanje. Ali, dobro, ima dana kada na to ne obraćam pažnju, pa lakše zaspim.

 

Sve u svemu, svi smo mi zadovoljni što je otac konačno našao stalan posao. Jedino ja za sada nisam, brat mi i dalje radi kao asistent kuvara u lokalnom restoranu, a majka jedina ne može da nađe posao zbog svih problema u koje se uvalila zbog konstantne brige o meni. U porodici mog strica su svi zaposleni – stric mi radi u piceriji, strina na benzinskoj pumpi, stariji brat od strica je isto prvo radio na pumpi, pa tek onda prešao u gvožđarsku radnju gde radi sa mušterijama, a mlađi radi kao vinogradar, radi na svojoj vinariji; usput se i zaljubio i drago mi je zbog njega.

 

 

 

Bitno je da smo svi srećni i zadovoljni zbog toga što je u klanu porodice Vesković 7/8 članova našlo posao, računajući i mene kao honorarca zato što se svi ostali bave stalnim poslovima. Međutim, u finansiranju svojih potreba svako za sebe mora da se snalazi, plus – svi moramo ponešto da dajemo u kuću. Uskoro i master završavam, pa su mi i pripreme za njegov završetak sada lakše nego ikad jer nema puno galame u porodici, osim kada nam dođe mamina rodbina.

 

 

Do sledećeg viđenja – veliki pozdrav!

 

___________

 

Autor:
Zovem se Đorđe Vesković.                                                 
Rođen sam divnog 2. septembra 1995. godine u Sremskoj Mitrovici. Trenutno se nalazim na master studijama za strukovnog poslovnog informatičara. Uživam u slušanju dobre i kvalitetne muzike, gledanju filmova i serija, praćenju sportskih događaja, i, naravno – pisanju.
Roditelji su mi od malena govorili da imam talenat za pisanje, pa sam rešio da po ko zna koji put taj talenat podelim sa vernim čitaocima odgovarajućih portala na kojima želim da promovišem svoj rad. Uživam i u sreći, druženju i suncu. Veliki sam kolekcionar svih mogućih vrsta fizičkih nosača zvuka i stare štampe.
Uvek se žalim kada mi neko uzme stvar za koju prvi poželim da je imam u svom posedu. Takođe, veliki sam ljubitelj svih blagodeti tehnike izumljenih na kugli zemaljskoj.

Pretplati se za više korisnih informacija

We don’t spam! Read our privacy policy for more info.

close

WANT MORE?

PRETPLATI SE ZA VIŠE KORISNIH INFORMACIJA

We don’t spam! Read our privacy policy for more info.

Оставите одговор

%d bloggers like this: