DOME SLATKI DOME

Pre par dana sam naletela na priču o tome kako razumemo tradiciju. Stala sam i zamislila se. Kako bih to nešto naše, tradicionalno objasnila nekom strancu.

Evo sada je vreme slava, pa da krenemo od hrane. Kolač i žito, izostavila bih naravno celu nauku oko ukrašavanja istog. Onda sarma, tursko jelo, ruska salata (sigurna sam da nije rusko jelo, ali nije ni naše), ajvar (turska reč)… Izgleda da nije baš tako lako kao što mi se učinilo. Sigurna sam da ima nešto, ali ove stvari su mi prv pale na pamet. Dobro, taj stranac će svakako da preživi i bez znanja o mojoj tradiciji, ali zapitala sam se šta tradicija predstavlja meni.

 

Znam da će se sigurno naći oni koji su spremni da kao iz topa kažu kako se sve to izgubilo jer slava nije hrana i piće. Da Božić nije prase (sa repićem obavezno), a Uskrs umetničko šaranje jaja, level pro. I nije. Ali, ja od kad znam za sebe mi smo za ove praznike spremai hranu. Poenta nije u tome šta se, koliko i kako spremi, već ceo taj proces. Bar meni. Svakog Badnjeg jutra mama je spremala restovan krompir, paprike, pasirani pasulj i pitu sa kupusom. Ali, svakog. Kada sam počela da živim sa svojim suprogom ja sam nastavila to da spremam. Sve sem pite, jednostavno ne ide. Meni je to tradicija. Ništa ne naručijemo, zna se šta ko sprema (ono što zna). Meni je to kao da kuvam za svoju porodicu, to radite jer želite nešto lepo za ljude koje volite. Isto je i sa slavom, spremate za kumove, rođake, prijatelje, komšije. Meni su to bitni ljudi, i želim da ih okupim jednom godišnje sve zajedno.

Božić je rezervisan za decu. Tada se za njih sprema sve što vole. Jedne godine moja kuma, njena svekrva, moja svekrva i ja u kuhinji, nikada se nisam toiko smejala. Realno smo skuvale više kafa, čajeva i toplih cokolada nego što smo bilo šta spremile, ali bilo je baš lepo. To je tradicija. Vreme koje provedete sa svojom porodicom spremajući praznike. Nije važno šta se i koiko spremi, nego sa kime se to deli. Kada se okupite oko stola i znate da za svakog ima po nešto što voli, a to ste vi spremili. Za našim stolom je uvek gužva i sve se postavlja duplo da svi mogu da dohvate i ja to obožavam.

 

Tradicija nije ono što je tamo neko rekao da jeste, već ono što je vama važno. Nije to pitanje da li Andrić ili Crnjanski, ili nositi slavski kolač u cekvu ili ne, imati pedeset ili pet gostiju za slavu, domoći se nekako onog prasećeg repića sa početka priče ili nemati ga uopšte. tradicija su ljudi. oni koje volimo i oni koji vole nas. Toliko je jednostavno.

_____________

Autor:

Jelena Deljanin

Samo se ljubav,  kašalj i sirotinja ne mogu sakriti. To je rekao neko mnogo pametniji od mene. Ako malo bolje razmislite, videćete da je bio u pravu

 

 19 total views,  1 views today