Prosipaj srce na papir,
Svoju mu dušu pokloni.
Najveće slabosti, najdublje želje
Reci mu sve što te goni.
Što ne bih nikom rekla,
Eto sa njim podeli,
Mi nismo stene, već samo ljudi,
Zaslužujemo da budemo celi.
Niko ne može sam zauvek breme da nosi,
Da se sa tugom nosi, i tako vremenu prkosi.
Hartiji beloj sve reci, ona ti je najbolji drug,
Ne duguješ nikome ništa, ali prema sebi imaš dug.
Piši sve što te tišti,
U vetar baci ili zapali.
Pusti svu muku da od tebe ode.
Zapamti, sve imaš, ništa ti ne fali.
Autor teksta:
Zovem se Miljana Jovanović. Imam 26 godina. Master ekonomista. Radim u računovodstvu i to je posao kojim želim da se bavim u životu. Brojke su moja velika ljubav, ali pisanje je prva. Dosada sam pisala samo za sebe, ali sada mislim da bi bilo lepo da me neko čuje. Umetnost je moja strast. Sanjar sam, volim da stvari krojim i udešavam po svojoj meri. Dobar sam i pomalo čudan stvor. Verujem sebi. Moj moto je jednostavno: „Kad hoćeš, možeš sve“.
About Author
