Inspiraciju treba tražiti u malim stvarima i na mestima do kojih nije lako doći. Slažem se sa činjenicom da velike stvari i veliki uspesi i te kako mogu da motivišu. Posmatranje luksuza, velikih i impozantnih građevina i slušanje priča o uspesima ljudi koji su svojim dostignućima ostavili trag u istoriji mnogo može da motiviše, natera nas da dajemo sebe i ulažemo trud.
Kada definišemo svoj cilj pola posla smo već završili, ali na putu do njegovog ostvarenja treba raditi na finesama.
Zato je, po meni, inspiraciju bolje tražiti u zabačenim delovima srca. Da bi shvatili koji nam je cilj najpre moramo pronaći pokretač. Uzmimo za primer arhitektu i neku zgradu koju je on projektovao. Mi joj se divimo i pitamo se kako mu je palo na pamet da nešto takvo iskonstruiše. Sigurno nije jedno popodne samo seo i nešto iscrtao na papiru. Pozadina svega je dublja, potrebno je bilo više vremena da se zamisao rodi, dani, meseci, pa i godine. Pre nego što su prenete na papir te savršene linije je trebalo zamisliti. Strast je za to neophodna. Potrebna je bila ta jedna iskra, jedna varnica da bukne plamen, ali nju je malo teže naći.
Pročitaj i: Na putu do uspeha ne zavrćeš ljude, nego rukave
Ne razumem se u posao arhitekte, ali znam da, koliko god lako izgledalo napisati dobar tekst, zaista je zahtevno. Ima tu dosta toga da se radi. Nekad završim tekst, pa se po nekoliko puta vraćam da pročitam, da vidim da li ima smisla i kakvu poruku šalje. Zatim razmišljam da li bi trebalo nešto da dodam, a nešto da izbacim, pa vagam, pa mi se čini da mi je novi tekst sličan kao neki od prethodnih i tako redom. Bolje je napisati kraći tekst, ali kvalitetniji.
Pročitaj i: Kompas
Inspiraciju nađem u naizgled bezazlenim stvarima kao što je šuštanje lišća na vetru, miris parfema koji me seti na vremena koja su prošla i lepe stvari koje su mi se desile, pesma sa radija koju čujem slučajno dok sam zadubljena u posao, dok slušam kišu kako pada, kad pričam s nekim pa iz njegovih reči izvučem važan zaključak.
Tad kao da mi nešto klikne, stvori se neka iskra onako iskreno, dobijem dobru ideju koju dalje razvijam i pretvaram u koncept. Nekad dugo razmišljam o čemu da pišem, a nikakva misao mi ne dolazi, onda se lepo opustim, ugađam sebi i dođe mi kreativni trenutak.
Na inspiraciji ne možemo raditi ako se ne posvetimo sebi i ako ne osluškujemo stvari oko sebe.
Mislim da bilo ko, kojim god poslom da se bavi, treba da oseća to što radi. Moramo biti senzibilini. Senzibilni ljudi su krhki, lakše puste suzu i ne kriju svoje emocije. Ponekad to izgleda teško, ali senzibilnost je zapravo dar za onog ko zna da je prihvati. Senzibilne osobe bolje razumeju druge, osećaju njihove potrebe, želje, ali i strahove, jer su se sa većinom njih sami suočili. Dobri su pokretači, lako se motivišu i lakše skupe snagu za nešto veliko.
Pročitaj i: Šta te radi?
Svemu treba dodati određenu dozu senzibilnosti, i treba poći iz srca. Ideje ne treba komercijalizovati, nego ih treba voleti. Kada pišem pesmu ili tekst nije mi cilj da se to svidi velikom broju ljudi, nego osobama koje razmišljaju kao ja.
Možemo slediti nečiji put i diviti se njegovom uspehu, ići njegovim koracima, ali ako želimo da i mi budemo uspešni na to moramo dodati svoj lični pečat. Pronaći svoju formulu uspeha, ono što je samo naše, pokreće nas u svakom trenutku i govori nam da ne odustajemo, da je sve moguće. Ne znam za vas ali ja još nisam pronašla svoju formulu uspeha, radim na tome. Prema tome, dobro posmatrajte stvari i ljude oko sebe, ko zna odakle nam inspiracija može doći.
Pitanje za kraj. Šta ili ko je vaša inspiracija ovih dana?
_______
Autor teksta: 
Zovem se Miljana Jovanović. Imam 23 godina. Diplomirani sam ekonomista, sa Master Akademskim studijama u toku. Radim u računovodstvu i to je posao kojim želim da se bavim u životu. Brojke su moja velika ljubav, ali pisanje je prva. Dosada sam pisala samo za sebe, ali sada mislim da bi bilo lepo da me neko čuje. Umetnost je moja strast. Sanjar sam, volim da stvari krojim i udešavam po svojoj meri. Dobar sam i pomalo čudan stvor. Verujem sebi. Moj moto je jednostavno: „Kad hoćeš, možeš sve“.
About Author
