Jelena Popović: Očekivala sam da će mladi ljudi gledati ovaj film

,,Božiji čovek’’ je internacionalno filmsko ostvarenje rediteljke i scenaristkinje  Jelene Popović koje je okupilo glumačke zvezde svetskih kinematografija. Film je  već pet nedelja na prvom mestu gledanosti u Grčkoj i pogledalo ga je preko 300  000 gledalaca. Grčki glumac Aris Servetalis u glavnoj ulozi kao Sveti Nektarije  Eginski, zvezda ruskog filma Aleksandar Petrov i dobitnik Zlatnog Globusa  poznati američki glumac Miki Rurk-zajedno u biografskoj drami ,,Božiji čovek’’  (Man of God), koja će svoj bioskopski život kod nas u Srbiji započeti 14. Oktobra. 

Sveti Nektarije Eginski je od ranog detinjstva pokazivao ljubav prema knjizi  tako što je pravio knjige od komada papira, objašnjavajući majci kako želi da u knjige zapisuje reči Božije. Da li ste Vi ovim filmom želeli da ljudima  prikažete sam smisao i pouku života ovog Svetitelja i da te iste reči Božije dođu do što većeg broja publike-kako vernika, tako i onih koji to nisu?

 

Naravno, ovo jeste priča o njemu, o njegovom životu, a da bi ljudi videli neke  detalje o njegovom životu, moraju još malo da se raspitaju o njemu. Ono što je  meni bilo najvažnije jeste to da približim Svetog Nektarija dušama ljudskim, da u  teškim vremenima u kojima živimo pomognem ljudima na neki način. Samo sa  čistom verom koju je Sveti Nektarije imao čovek može da se suoči sa životom i sa svim patnjama i nedaćama koje nas snalaze, a da pritom odabere put ljubavi i  smirenja. I da spasi svoju dušu, takođe.  

 

U jednom intervjuu ste rekli kako ste čitali i izučavali dela Dostojevskog  tokom različitih životnih perioda, te kako je uticao na Vas kada je pisanje u  pitanju. Da li ste i u kojoj meri imali njegove reči i citate na umu dok ste  radili film o Svetom Nektariju Eginskom?

 

Apsolutno, ja sam veliki učenik Dostojevskog. Čitala sam ga nekoliko puta na  različitim jezicima i preporučila bih svakome, ko ga voli, da ga čita na svakih pet  godina. Scena između predsednika škole i Svetog Nektarija je bila inspirisana scenom između Aljoše i Ivana iz ,,Braće Karamazova’’. Ako dobro pogledate taj  razgovor, videćete zbog čega je to tako. 

Kada biste u tri reči mogli da opišete suštinu ovog filma, koje bi to tri reči bile?

 Moć uništava čoveka i praštajmo da steknemo slobodu. 

 

Da li i kroz ovaj film o Svetom Nektariju Eginskom možemo da potvrdimo reči Gospodnje: ,,Trpljenjem svojim spašavajte duše svoje?’’, i da je Boga  radi trpeljiv čovek uistinu čovek Božiji?

 

Definitivno trpeljivošću spašavajte duše svoje. To možemo da potvrdimo, a ja iz  svog ličnog iskustva sam osetila to prisustvo Gospodnje, neku vrstu topline i utehe  koju čovek koji živi u komforu ne može da nađe. Čovek koji se dosta namuči, koji  prihvati da svoj krst nosi dostojanstveno može da poraste duhovno i oseti radost u  duši koja nije sa ovoga sveta i koja se ne može rečima opisati, to mora da se iskusi.  

 

I za kraj, kako se oseća čovek koji je napravio film o Svetitelju poput ovog?

 

Meni je ova tema toliko ugravirana u mom srcu i mojoj duši, da sam prosto ja ovo  morala da uradim. Stvarno ovu temu razumem, to mogu da obećam, i osećam se dobro što sam uspela da podelim to sa publikom.  

 

Film je dobio distribuciju u Francuskoj, Italiji, celoj Australiji, Južnoj Americi I  Brazilu, Južnoj Koreji, Africi, Etiopiji, a ugovori sa Kanadom I Amerikom će  uskoro biti završeni. Premijera u Egiptu će biti na festivalu u Kairu, dok je u Rusiji  zakazana kada i u Srbiji, za 14. oktobar. 

 

Film ,,Božiji čovek’’i nije film. To je mučenički život jednog čoveka prožet raznim  patnjama, tugom, lažnim optužbama I patnjom, koji će ga nakon njegove smrti  svrstati u najviši rang Svetitelja. Kako je I sam starac Jefrem Arizonski nakon  premijere filma na Svetoj gori rekao: ,,Sveti Nektarije je mogao da bude patrijarh,  ali da je bio patrijarh, onda ne bi bio svetac.’’ 

 

 

__________

 

Razgovarala: Andrea Dobrosavljević

Rođena sam u Šapcu 9. septembra 2001. godine. Završila Gimnaziju, student sam Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Veliki sam zaljubljenik u pozorište, volim glumu i sve što se dešava na “daskama koje život znače”. Volim da čitam knjige, pišem, gledam filmove, putujem i da provodim vreme u prirodi sa svojom porodicom i prijateljima. U slobodno vreme crtam, učim jezike i slušam muziku. Jednom rečju, volim život i raširenih ruku prihvatam svo ono dobro koje mi pruža.