„Još nije vreme za pesmu“, čujem u daljini da neko viče.
Osluškujem glasine, slušam i priče.
„Još nije vreme za pesmu“, postaje sve tiše i tiše.
Baš kao i sve što dođe nenadano, pesma ne čeka da se sve sklopi.
Da se zagrle čežnje i radosti i da se sretnu dani i noći.
Ne brine za ljubavi i tuge, ne gleda na spokoj, ni na samoće.
Dovoljna je jedna iskra da zatreperi, pesma dođe kad ona hoće.
_____
Autor teksta:
Zovem se Miljana Jovanović. Imam 26 godina. Master ekonomista. Radim u računovodstvu i to je posao kojim želim da se bavim u životu. Brojke su moja velika ljubav, ali pisanje je prva. Dosada sam pisala samo za sebe, ali sada mislim da bi bilo lepo da me neko čuje. Umetnost je moja strast. Sanjar sam, volim da stvari krojim i udešavam po svojoj meri. Dobar sam i pomalo čudan stvor. Verujem sebi. Moj moto je jednostavno: „Kad hoćeš, možeš sve“.
