Ko ste vi? Oni koje je oblikovala prošlost, koji žive od sećanja, mrzeći pomalo i sebe i druge, ili oni novi koji svakodnevno napreduju, ne predaju se i nastavljaju da žive. Šta određuje da li ćete krivicu svaljivati na sve one koji su uticali na vaš život ili ćete taj isti prigrliti obema rukama i reći: ,, Ja sam kriv.“ Jeste li jutros ustali na desnu ili levu nogu i ko je to rekao? Ima li istine u tome i da li će to odrediti vaš današnji dan-osmeh ili gunđanje?. Leva ili desna noga?
Hoću li ovo? Hoću li ono? Zašto je to ovako, a ne onako?
Ovog jutra se pitanja u glavi roje, sećanja su kao svitac. Na čas bljesnu, preseku misli i govore da drugog izbora niste imali. Njegov bljesak vas je mamio da krenete za njim, čas tamo, čas ovamo i krenuli ste da otkrijete tajnu. A onda se sećanje javi u obliku zmije koja donosi zlo, a nekad groma iz vedra neba, nekad polet, elan. Ukoliko ste krenuli prateći misli na desnu stranu, izabrali ste pravu, u suprutnom još od starih Rimljana se veruje da je leva strana, ona loša, nazadna, nesrećna.
,, Za puteve na desnoj strani zna Bog, a na levoj su putevi đavoljski i razvratni,,
Kad levom nogom dotaknemo tlo, mala čestica nervoze se širi, obuzima nam um. Gunđamo, raspravljamo se nekad sa drugima, a nekad i sa samim sobom, smeta nam gužva, redovi na kasama, smeta nam sve. Kotrljamo se kao grudva snega, nizbrdo, sa svakim pređenim delom puta nervoza je sve veća. Zlo i naopako-tako bi mogli da opišemo taj dan.
O nevoljo, stisla si i ne popuštaš, pritiskaš olovne teške ruke oko revera kaputa, gušiš . Mislimo da ćeš nestati, a ti ne odlaziš. Odlučila si da danas boraviš sa nama. I ne znamo trenutak ni mesto odakle si došla, da l’ iz lavirinta srca, da li si napustila neku fioku iz glave, pobegla iz nekih davno napisanih redova, ili si onaj svitac, ono sećanje. Ne znamo ti ni pravo ime, ne razmišljamo o tebi, sve dok nam se neko ne obrati i ne kaže: ,, Ustali ste na levu nogu.“ Onda se tek nad konstatacijom zamislimo, poklonimo joj vreme i prihvatimo stanje, uglavnom psujući.
Zaustavi se Zemljo, da sidjemo sa tog ringišpila misli, da ne budemo hrčak koji se okreće u krugu. Stani da prekinemo ovo klupko misli koje poput okova, kanapa steže oko ruke, noge. Prestani to kretanje kad te molimo da se svesno vratimo u krevet, gledamo u tavanicu, u zamišljeno nebo iznad glave, a onda polagano prvo spustimo desnu nogu i konstatujemo kad osetimo hladnoću dodira bosih stopa na pod:,, Da, desna je.“
Kao da nam je za mrvu lakše, kao da sam taj ledeno, hladni trag desnog stopala na pod garantuje obećanje da je početak pravi….e onda, Zemljo, kreni putem. Tim dodirom, budjenjem oterajmo ove zlosutne misli koje se nižu kao ogrlica, prekinimo je, pokidajmo, pustimo bisere da se rasture po podu, oterajmo sve njih koje ljudi zajedničkim imenom zovu ,, Briga“
Krenimo dan iz početka, kreirajmo jutra kakva želimo. Umijmo lice, operimo misli koje su se nataložile pre nego što smo utonuli u san, a zatim se kao kiša kroz pukotine zemlje, provukle kroz naš san i osvanule u novo jutro, izdejstvovale lukavo, podlo ustajanje na levu nogu. Operimo te brige, ne hranimo tu gladnu životinju mislima koje nam štete. Ovo je novi dan i neka bude nasmejan. Stvorimo jutra u kojima ćemo sebi biti prijatelji, koja su okupana suncem, ona koja smo započeli desnom nogom. Takva jutra svi zaslužujemo…
__________________
Autor teksta: Tatjana Stanišić
Rodjena 1977. godine u Knjaževcu (Istočna Srbija). Srednju Ekonomsku školu sam završila u Zaječaru, a usled nedostatka finansijskih sredstava bivam primorana da radim. Zaposlila sam se, i to ne u svojoj struci, i nakon deset godina upisala Višu ekonomsku školu u Leskovcu i završila je. Trenutno živim u Zaječaru gde i radim u mlekari.
Obožavam šetnju prirodom jer nju smatram neodvojivim delom mene, volim da putujem, a slobodno vreme najčešće provodim čitajući…Pišem, učestvujem i na nekim konkursima i imam zapažene rezultate, iako najčešće pišem za sebe i koristim pisanje kao jedan vid relaksacije….Vodjena principima poznatih autora, krećem na put samospoznaje i trudim se da ovo postane što bolje mesto za život. Moj moto je –Daj ljudima ono što želiš natrag…
