Da li su stvari ideali kojima težimo pravi? Naravno, ovo važi za one koji imaju ideale. Kada svojevoljno odlučite da napustite jedno poglavlje svog života, i otpočnete neko sasvim drugačije, normalno je da postavljate sebi ovakva pitanja i normalno je da je prisutan strah i nostalgija.
Strah je dobar, samo ako se drži u prihvatljivim granicama. Nostalgiju obično vezujemo za lepe stvari i trenutke, pa nije ni strašno ako smo tužni i potišteni zbog onoga što je bilo. To je pozitivna tuga. Potrebno je vremena da se preboli. Čovek ne treba da se drži za sujetu, čak iako smatra da mu je možda učinjena nepravda.
Pusti neka sve odnese vetar i neka operu kiše.
Promene su kod mladih ljudi neminovne, kao i greške. Ukoliko se meni desi da pogrešim, znaću da je to samo moja greška i da to nije ni prva ni poslednja greška koju ću u životu napraviti.
Nego, da se vratim na snove. Uživam u sanjarenja, to me tako inspiriše. Ponekad mogu da osetim miris svojih snova i da ih potpuno proživim. Sve su to lepi snovi. Ne znam da li je sve što želim zaista dobro za mene. Bez obzira na to volim da se prepustim snovima. Imam put u životu koji bih volela da sledim.
Nekad malo zalutam, ali se vratim u kolosek. Nekad sam znala da se opečem o svoje snove i želje, i pravila pogrešne procene. Neka sam. Ni prva ni poslednja greška, baš tako volim da kažem. Opreznija sam, ali opet sanjam, u tome niko ne može da me zaustavi.
Ko bih bila bez snova? Tražila bih sebe iznova i iznova i opet se ne bih pronašla. U snovima nema ništa loše, oni ne ugrožavaju nikoga, barem je tako sa mojim snovima. Smatram da su iskreni.
Želim vam da sanjate i da se radujete, ma koliko god budalasto to zvučalo. Neki san će vam se sigurno ostvariti. Ko zna, možda se moji i vaši snovi nekad ukrste, pa se zajedno radujemo nečemu.
Autor teksta: 
Zovem se Miljana Jovanović. Imam 23 godina. Diplomirani sam ekonomista, sa Master Akademskim studijama u toku. Radim u računovodstvu i to je posao kojim želim da se bavim u životu. Brojke su moja velika ljubav, ali pisanje je prva. Dosada sam pisala samo za sebe, ali sada mislim da bi bilo lepo da me neko čuje. Umetnost je moja strast. Sanjar sam, volim da stvari krojim i udešavam po svojoj meri. Dobar sam i pomalo čudan stvor. Verujem sebi. Moj moto je jednostavno: „Kad hoćeš, možeš sve“.
About Author
