Ljubav kao večita inspiracija pesnika

      Ljubav. Ta najuzvišenija i najsvetlija putanja kojom su se pesnici uvek vodili kako bi nam dočarali lepotu ljudskog roda u svojim veličanstvenim stihovima uobličenim u formu kao što je pesma. Pokretač svega lepog, nebeski nestvarnog i ljudskim očima i umu donekle neverovatno zamišljenog, eto šta je ljubav.

      Sergej Jasenjin, Čarls Bukovski, Žak Prever i Frančesko Petrarka sa jedne, dok drugu stranu čine naši velikani poput Vaska Pope, Bore Stankovića, Miloša Crnjanskog, Jove Zmaja i Laze Kostića, te, kada je reč o ljubavi i njihovim stvaraocima, gorepomenuta gospoda predstavljaju samo neke od genija koji su ulepšavali, kako svetsku, tako i našu književnost i pesništvo sa puno dirljivih emocija.

Ljubav je ta koja je uvek bila i jeste u modi, te je tako ni pesnici, kao stvaraoci najdubljih emocija kod ljudi, nikada nisu zanemarivali.

Petrarkina Laura, Borina Koštana i Lazina Lenka su bile žene koje su upravo ovi pesnici pretvorili u ,,vile’’ svoga doba, ni ne sluteći da će one postati sinonim za iskazivanje onih najlepših osećanja koje čovek može da pokaže, pa i vekovima i decenijama nakon njihove smrti. Pesnici iz tog razloga predstavljaju blago koje svaki narod može da ima, predstavljajući ih kao posebnu vrstu ljudi koji su spremni da urade sve zbog i zarad ljubavi, a što drugi ne mogu, ne smeju ili ne umeju.

Ljubav pesnici koriste kao gorivo za auto, uživajući u svakom njegovom iskorišćenom litru i radujući se svakom narednom natočenom. Pisali su o njoj danima i noćima, pevali na sav glas i tražili je svakodnevno u malim stvarima, ne bi li ostavili nama, kao njihovim vernim čitaocima, zbirke pesama u amanet za svaki period u životu. Bilo je tu i tužnih pesama čija se ljubav oseti iako nema baš srećan kraj, ali zar sve to nije čar koju su pesnici želeli da u nama probude, ne bi li se pokrenuli na razmišljanje šta sve ona sa sobom donosi?

Ljubav prema Bogu, sebi, voljenoj osobi, ljudima, prirodi, umetnosti i životu je ono što je pokretalo svakog pesnika dok je stvarao pesme za koje je znao da će biti vanvremenske, takav je proces i to je prosto tako. Živeli su za ljubav, zato su i uspevali da pretvore svoj dar u pisane reči koje će ostati generacijama i generacijama nakon njih. 

 

 

Pročitaj i: SPECTO PATRONUM : UMJESTO DA ŽIVIMO OD LJUBAVI, POČELI SMO PREŽIVLJAVATI OD NOVCA

 

 

      Čitati knjige je važno, ćitati poeziju možda još važnije, dok čitati ljubavnu poeziju izuzetnih pesnika znaći dostići prosvetljenje u pravom smislu te reči. Ljubav je pesnicima bila nepresušni bunar, te tako ni nama, kao njihovim naslednicima, ne treba da bude ništa manje od toga. Ljubav u poeziji kao motivacija za život u miru sa sobom i ljubav kao vatreni plamen koji nikada ne sme da se ugasi.  

 

Ovaj tekst želim da posvetim jednoj mladoj i izuzetno nadarenoj i talentovanoj devojci, Teodori (Košarac) Kovač, pesnikinji, а njena zbirka pesama ,,Herbarijum duše’’ predstavlja istinsko blago poezije dvadeset prvog veka.

 

_________________

 

Autor: Andrea Dobrosavljević   

 

Rođena sam u Šapcu 9. septembra 2001. godine. Završila Gimnaziju, student sam Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Veliki sam zaljubljenik u pozorište, volim glumu i sve što se dešava na “daskama koje život znače”. Volim da čitam knjige, pišem, gledam filmove, putujem i da provodim vreme u prirodi sa svojom porodicom i prijateljima. U slobodno vreme crtam, učim jezike i slušam muziku. Jednom rečju, volim život i raširenih ruku prihvatam svo ono dobro koje mi pruža.

 

Pretplati se za više korisnih informacija

We don’t spam! Read our privacy policy for more info.

close

WANT MORE?

PRETPLATI SE ZA VIŠE KORISNIH INFORMACIJA

We don’t spam! Read our privacy policy for more info.

Оставите одговор

%d bloggers like this: