Ljubav kao večita inspiracija pesnika

      Ljubav. Ta najuzvišenija i najsvetlija putanja kojom su se pesnici uvek vodili kako bi nam dočarali lepotu ljudskog roda u svojim veličanstvenim stihovima uobličenim u formu kao što je pesma. Pokretač svega lepog, nebeski nestvarnog i ljudskim očima i umu donekle neverovatno zamišljenog, eto šta je ljubav.

      Sergej Jasenjin, Čarls Bukovski, Žak Prever i Frančesko Petrarka sa jedne, dok drugu stranu čine naši velikani poput Vaska Pope, Bore Stankovića, Miloša Crnjanskog, Jove Zmaja i Laze Kostića, te, kada je reč o ljubavi i njihovim stvaraocima, gorepomenuta gospoda predstavljaju samo neke od genija koji su ulepšavali, kako svetsku, tako i našu književnost i pesništvo sa puno dirljivih emocija.

Ljubav je ta koja je uvek bila i jeste u modi, te je tako ni pesnici, kao stvaraoci najdubljih emocija kod ljudi, nikada nisu zanemarivali.

Petrarkina Laura, Borina Koštana i Lazina Lenka su bile žene koje su upravo ovi pesnici pretvorili u ,,vile’’ svoga doba, ni ne sluteći da će one postati sinonim za iskazivanje onih najlepših osećanja koje čovek može da pokaže, pa i vekovima i decenijama nakon njihove smrti. Pesnici iz tog razloga predstavljaju blago koje svaki narod može da ima, predstavljajući ih kao posebnu vrstu ljudi koji su spremni da urade sve zbog i zarad ljubavi, a što drugi ne mogu, ne smeju ili ne umeju.

Ljubav pesnici koriste kao gorivo za auto, uživajući u svakom njegovom iskorišćenom litru i radujući se svakom narednom natočenom. Pisali su o njoj danima i noćima, pevali na sav glas i tražili je svakodnevno u malim stvarima, ne bi li ostavili nama, kao njihovim vernim čitaocima, zbirke pesama u amanet za svaki period u životu. Bilo je tu i tužnih pesama čija se ljubav oseti iako nema baš srećan kraj, ali zar sve to nije čar koju su pesnici želeli da u nama probude, ne bi li se pokrenuli na razmišljanje šta sve ona sa sobom donosi?

Ljubav prema Bogu, sebi, voljenoj osobi, ljudima, prirodi, umetnosti i životu je ono što je pokretalo svakog pesnika dok je stvarao pesme za koje je znao da će biti vanvremenske, takav je proces i to je prosto tako. Živeli su za ljubav, zato su i uspevali da pretvore svoj dar u pisane reči koje će ostati generacijama i generacijama nakon njih. 

 

 

Pročitaj i: SPECTO PATRONUM : UMJESTO DA ŽIVIMO OD LJUBAVI, POČELI SMO PREŽIVLJAVATI OD NOVCA

 

 

      Čitati knjige je važno, ćitati poeziju možda još važnije, dok čitati ljubavnu poeziju izuzetnih pesnika znaći dostići prosvetljenje u pravom smislu te reči. Ljubav je pesnicima bila nepresušni bunar, te tako ni nama, kao njihovim naslednicima, ne treba da bude ništa manje od toga. Ljubav u poeziji kao motivacija za život u miru sa sobom i ljubav kao vatreni plamen koji nikada ne sme da se ugasi.  

 

Ovaj tekst želim da posvetim jednoj mladoj i izuzetno nadarenoj i talentovanoj devojci, Teodori (Košarac) Kovač, pesnikinji, а njena zbirka pesama ,,Herbarijum duše’’ predstavlja istinsko blago poezije dvadeset prvog veka.

 

_________________

 

Autor: Andrea Dobrosavljević   

 

Rođena sam u Šapcu 9. septembra 2001. godine. Završila Gimnaziju, student sam Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Veliki sam zaljubljenik u pozorište, volim glumu i sve što se dešava na “daskama koje život znače”. Volim da čitam knjige, pišem, gledam filmove, putujem i da provodim vreme u prirodi sa svojom porodicom i prijateljima. U slobodno vreme crtam, učim jezike i slušam muziku. Jednom rečju, volim život i raširenih ruku prihvatam svo ono dobro koje mi pruža.

 

 19 total views,  1 views today