Ljubav

Samo te odjednom oblije ljubav,

Ne možeš da opišeš odakle to osećanje dolazi,

I sve lepo postaje još lepše,

A ono ružno polako odlazi.

 

Ne vezuješ to osećanje za drugu osobu,

Vezuješ samo za sebe,

Oduzme te želja da stvaraš,

Da daš smisao stvarima oko tebe.

 

 

Prepralavi te neka milina,

Probudi se u tebi neki ponos,

Postaješ svesna svojih vrlina,

Sa svetom imaš, pa korektan odnos.

 

 

Sve to bude dovoljno,

Znaš da možeš još mnogo više,

Mada, to postaje potpuno nebitno,

Dok podjednako voliš i sunce i kiše.

 

 

 

_______________

 

Autor teksta:                         

Zovem se Miljana Jovanović. Imam 23 godina. Diplomirani sam ekonomista, sa Master Akademskim studijama u toku. Radim u računovodstvu i to je posao kojim želim da se bavim u životu. Brojke su moja velika ljubav, ali pisanje je prva.  Dosada sam pisala samo za sebe, ali sada mislim da bi bilo lepo da me neko čuje. Umetnost je moja strast. Sanjar sam, volim da stvari krojim i udešavam po svojoj meri. Dobar sam i pomalo čudan stvor. Verujem sebi. Moj moto je jednostavno: „Kad hoćeš, možeš sve“.