Lično se vodim time da, dok razgovaram sa nekom osobom, ne dopustim da nakon tog razgovora od mene ode bez osmeha na licu ili boljeg raspoloženja. Istina, nekada nesvesno zaboravim na taj svoj cilj pa se razgovor završi rutinski, bez nekog naročitog utiska, mada se trudim da se takve situacije dešavaju što je ređe moguće.
Pružajući drugima ljubav, ona nam se vraća u izobilju. Pružajući, pak, zlobu, pored toga što ćemo i sami biti nesrećni, od drugih ništa drugo ne možemo sem njenog povratka ni očekivati. Ukoliko smo istinski zadovoljni sobom i svojim životom, drugi će to vrlo brzo primetiti te uvideti da, ako žele da budu deo našeg života, treba da shvate način na koji funkcionišemo te odluče mogu li da se sa tim i sažive ili ne. Sa druge strane, ako nismo radosni a jesmo bezvoljni i nemi, niko neće hteti da bude u našem okruženju i samim tim će se prema nama ophoditi na ne tako lep način. Kako se najviše iz primera uči, tako sledi jedan koristan i zanimljiv:
Zamislite da ste krenuli sa novom rutinom ujutru kada ustanete iz kreveta. Zdrav doručak, odrađen trening i pročitanih par stranica knjige za lični napredak. Odlučili ste ceo početak procesa da podelite sa prijateljima i pratiocima na društvenim mrežama. Sve vam ide dobro prvih par dana, da biste nakon sedmog odlučili da odustanete sa celim procesom. Razlog? Manjak motivacije, nezadovoljstvo jer se rezultati ne vide odmah i nedovoljno discipline. Ponovo, sve to odlučite da podelite sa prethodno pomenutom publikom. Šta mislite, kada vas budu pitali zbog čega ste odustali a vi im kažete navedeni razlog, kakvo će mišljenje imati o vama? Sa kakvim stavom i načinom razmišljanja će vam se obratiti narednog puta? Vašom prvom objavom će videti da ste osoba željna promene i napretka u svom životu, dok će im druga staviti do znanja da nemate volje za radom iako je o vašem zdravlju i životu reč. Dopustićete da se prema vama ophode sa manjim poštovanjem nego što zaslužujete, vi ćete zbog toga biti nesrećni, ni ne sluteći da ste vi za to sami i krivi. Šteta, zar ne?
Nemojte da dozvolite sebi da datu reč prekršite, jer time samo govorite da niste osoba od poverenja i stavljate do znanja da se na vas u teškim situacijama ne može računati. Svojim načinom života pokazujete drugima šta u životu dopuštate da vam se radi, a šta ne.
Ostati u jednom nezdravom, toksičnom i posve bolnom odnosu po nas ne znači ništa drugo do prihvatiti činjenicu da mi sa sobom nismo okej i da samopoštovanja nemamo ni gram. Ostati u odnosu gde nam ne prija ponašanje određene osobe znači svesno prihvatiti da se takvo ponašanje nastavi, jer nismo dali naznake da nam ono smeta, što predstavlja najveći problem u celoj ovoj priči. Postaviti lične granice i standardne ne znači biti ,,samoživ’’, ,,nadobudan’’ ili ,,sa glavom u nebesima’’, ne. Ostati dosledan svom ,,ja’’ u interakciji sa drugima znači ne dopustiti da vam bilo ko tek tako naruši mir i ono što ste vremenom gradili u sebi. Tajna je u tome da je sve u nama i do nas: kako se ophodimo prema sebi, tako će se i drugi prema nama ophoditi. Boljeg primera za to od nas samih drugi ne mogu ni dobiti.
____________________________________________________________
Andrea Dobrosavljević
Rođena sam u Šapcu 9. septembra 2001. godine. Završila Gimnaziju, student sam Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Veliki sam zaljubljenik u pozorište, volim glumu i sve što se dešava na “daskama koje život znače”. Volim da čitam knjige, pišem, gledam filmove, putujem i da provodim vreme u prirodi sa svojom porodicom i prijateljima. U slobodno vreme crtam, učim jezike i slušam muziku. Jednom rečju, volim život i raširenih ruku prihvatam svo ono dobro koje mi pruža.
