Miloš Žeželj: Pisanje je daleko lakše kada um ne pravi razliku između fikcije i stvarnosti

Miloš Žeželj je mladi pisac koji je na dobrom putu da napiše svoju prvu trilogiju u žanru young adult fantastike. Prvi roman u trilogiji pod nazivom Nedodirljivo, pored američkog tržišta, objavljen je i u Srbiji, a Miloš je trenutno u procesu objavljivanja i drugog nastavka Nesalomivo.

Iako rođen u Srbiji, u Beogradu, Miloš je odrastao i živi u Švajcarskoj, ali ga to ne sprečava da održava jaku vezu sa svojom domovinom – makar kroz knjige koje piše. 

 

Odlučio si se da stvaraš dela u žanru koji se poigrava sa granicom između stvarnog i nestvarnog, zemaljskog i onostranog. Odakle interesovanje za young adult žanr i fantastiku?

 

Ima jedan sjajan citat Albusa Dambldora iz knjiga o Hariju Poteru koji kaže: „Naravno da se to dešava u tvojoj glavi, Hari, ali zašto bi to ikada značilo da nije i stvarno?“ Oduvek sam imao prirodno bujnu maštu, tako da je u mom umu granica između stvarnog i nestvarnog veoma tanka, do neke mere skoro i nepostojeća. U slučaju pisanja, dok sam u kreativnom zanosu, moj um ne pravi uvek razliku između toga šta je fikcija, a šta nije – što proces pisanja ponekad čini mnogo lakšim i čini da mi ono što sam napisao izgleda toliko realno da postaje moguće.

Odrastao sam čitajući knjige i žanr koji mi se oduvek najviše “primao” bio je takozvani young adult, tako da me ne iznenađuje činjenica da i dela koja sam stvaram pripadaju tom žanru. Kada se sve gore navedeno uzme u obzir, kombinovanje zemaljskog, onostranog, stvarnog i nestvarnog sa mojom plodnom maštom ima za rezultat savršen scenario za pisanje bilo kog young adult romana.

 

 

Kako izgleda tvoj stvaralački proces prilikom pisanja? Gde pronalaziš inspiraciju i koncentraciju? 

 

Često volim da kažem da su inspiracija i ideje svuda oko nas, a koncentracija ponekad nedostižna.  Kada nisam u aktivnom procesu pisanja, moj um i dalje radi na „autopilotu“ i ponekad je potrebna samo rečenica iz novina, umetničko delo ili miris knjiga u antikvarnici da mi probude ideju. Sa druge strane, moj kreativni proces je veoma strukturiran i pomno isplaniran. Moram da znam svaki detalj o priči pre nego što sednem da pišem. Ponekad potrošim više vremena na planiranje nego na pisanje, a većina procesa izgleda kao da sastavljam delove slagalice. Obično uvek nosim svesku i olovku sa sobom, a moje omiljeno mesto za pisanje je na plaži.

 

 

Kada završiš trilogiju, da li ćeš nastaviti da pišeš u ovom žanru ili ćeš možda eksperimentisati sa drugim pravcima?

Mislim da će young adult zauvek biti žanr u koji će moći da se “smesti” većina mojih knjiga. Međutim, silno želim da se “uhvatim u koštac” sa temom kriminala, za šta već imam ideju i započeto prvo poglavlje (hvala Robertu Galbrajtu i Denu Braunu).

 

Pisana dela koja su u domenu fantastike sve češće „dobijaju novi život“ kroz filmove i serije. Kog glumca bi voleo da vidiš u ulozi Adama? Da li bi ta ekranizacija imala srećan kraj? 

 

Smatram da je kruna karijere bilo kog autora momenat kada njegove ili njene knjige “ožive” kroz blokbaster filmove. I svaki autor koji vam kaže drugačije najverovatnije ne govori istinu. U ranim fazama uređivanja knjige Nedodirljivo, moja urednica iz SAD mi je rekla da je roman veoma slikovit i da se čita kao scenario, pa mi je nekoliko puta predložila da roman preradim u tom smeru. Međutim, svoja dela bih voleo da vidim na ekranu pod jednim uslovom: morala bi da ostanu verna radnji i likovima prikazanim u knjigama. Nemam na umu konkretnog glumca za Adamovu ulogu, mada definitivno ne bih na prvu loptu želeo veliko holivudsko ime. Vreme je da promenimo lica koja gledamo na velikim ekranima.

 

 

 

 

Podeli sa nama neke od svojih omiljenih knjiga koje su ti promenile pogled na svet. 

 

Uvek i zauvek: sve knjige Dž.K. Rouling iz serijala o Hariju Poteru. 

 

Rođen si u Srbiji, radnja tvojih romana dešava se u Beogradu, stalo ti je do toga da knjige koje pišeš dođu i do srpske publike… Da li bi se i pod kojim okolnostima vratio ovde za stalno? 

 

Ne vidim sebe da živim u Beogradu – barem ne za sada. Mada, kada bolje razmislim, to što moji izmišljeni likovi žive u Beogradu čini da i ja, Miloš ne-autor, živim u Beogradu. Tako da verujem da ću za sada živeti tamo samo kroz moje knjige… 

 

 

Da li pored pisanja imaš i drugo zanimanje? Može li se u današnje vreme živeti od književnosti? 

 

 

Ne mogu da dočekam dan kada će pisanje biti moj jedini i full-time posao. Trenutno radim kao office menadžer u jednoj firmi, a pišem noću ili između sastanaka… nekad čak i tokom njih (smeh).