Moderna galerija: Razlike minimalizma

Nedavno je ,u Modernoj galeriji Beograd, povodom novembarske izložbe „Razlike minimalizma„, dvojice predstavnika savremene beogradske umetničke scene – Radomira Damnjanovića Damnjana i Veljka Vujačića, govor održao profesor Ješa Denegri.

Tokom povezivanja radova ova dva autora, dvoumili smo se kakav dati naziv, domislili smo se nazvati to razlike minimalnog. Nalazimo se ovde pred njihovim slikama koje, reklo bi se, toliko su srodne, da se pojam minimalnog odmah čini jasnim. Dakle, što manje elemenata na koje smo navikli u drugim tipovima slikarstva, gde postoji predstava, izvedba I čitav slikarski proces – dok ovde sve toga gotovo da I nema ili ima u najmanjoj meri, ali to ni najmanje ne oduzima vrednost ovo slikarstva I to govori o tome kakvo je ovo slikarstvo I kako se može dešifrovati ovakav tip slike. S obzirom na generacijsku razliku od trideset godina, jasno je da ova srodna likovna problematika zahvata I autore sa tako značajnim umetničkim iskustvom I nameće pitanje – šta je to moglo da ih poveže?

Nakon dubokog uvida u genezu ovih umentika pruženog od strane profesora Denegrija, imali smo priliku da porazgovaramo sa Veljkom Vujačićem, koji nam je dao par zanimljivih odgovora.

Šta bi bilo to što se podrazumeva kod vaše umetnosti za jedno laičko oko?

Za jedno laičko oko, znači da nema nikakve priče, da čovek može da učita ono što mu se stvarno sviđa i što on sam može da vidi na toj slici.

Odsustvo poruke, dakle?

Tako je. Može da se posmatra kao eskapizam, ali ja to nisam tako posmatrao. To su sami ti vizuelni delovi, bez ikakve naracije.

I za kraj, da li bi mogli reći nešto o današnjoj umetnosti, s obzirom na sve veći razvoj apstraknosti?

O ostalim umetnostima ne bih pričao. Ali nemam takav utisak kad se radi o slikarstvu. Tu je sve više slika sa određenim porukama, sa naracijom. To je bar ono što ja vidim u beogradskim galerijama.

Za kraj treba pomenuti da izložba traje do kraja novembra, tako da za one koji do sada nisu imali prilike da vide radove ovih umentika – prostora je sasvim dovoljno.

_____________

Autor:

Stojan Simijonović

Rođen sam 1992. godine.
Pišem od svoje šesnaeste,
razlozi – nepoznati.
Krenulo je kao igra – danas je to glavni izraz.
Volim da razgovaram, to je najbitnije o meni.