Ja savršena nisam ni u kom pogledu,
A savršena i ne želim da budem.
I nesumnjivo je da imam hiljadu mana.
Ali ne mogu a da ne pustim slobodno srce medju ljude,
medju one što viču i truju, medju one koji mi sude.
A zašto i da budem savršena?
Kao da savršenstvo uopšte postoji.
Tome teži samo onaj ko se od nečega krije,
i onaj ko se nečega boji.
Izgubila bih sebe da ne ganjam oblake,
i nebo svojim stavovima bojim.
Ovako sama budim i sunce i kišu,
i na svojim nogama stojim.
I ne kajem se što ponekad grešim,
dok slobode je vredna svaka greška načinjena,
Ali samo zbog jednog žalim,
što nekad nisam bila čvrsta ko stena.
Žao mi je što sam za tebe bila uvek blaga i poštena,
što nisam bila ona “zla žena”,
Možda bi tada bila “za sva vremena”,
ne samo tvoja prokleta sena.
_______________
Autor teksta: 
Zovem se Miljana Jovanović. Imam 23 godina. Diplomirani sam ekonomista, sa Master Akademskim studijama u toku. Radim u računovodstvu i to je posao kojim želim da se bavim u životu. Brojke su moja velika ljubav, ali pisanje je prva. Dosada sam pisala samo za sebe, ali sada mislim da bi bilo lepo da me neko čuje. Umetnost je moja strast. Sanjar sam, volim da stvari krojim i udešavam po svojoj meri. Dobar sam i pomalo čudan stvor. Verujem sebi. Moj moto je jednostavno: „Kad hoćeš, možeš sve“.
About Author
