Nužda zakon menja

Život je žurka koja počinje rođenjem i dolaskom na svet. A, kad se čovek rodi on je neustrašiv, iskren, nepotkupljiv, ne ogovara, ne bavi se tuđim životima. Ali, čovek rođenjem ne stupa u prazan prostor već  u onaj u kome postoje određene navike, običaji, norme ponašanja, zakoni. I čovek bira da li će poštovati te norme ili će slediti neke svoje osećaje?

U stvarnom svetu srećemo ljude sa izgriženim noktima, one koji klimaju glavom, egoiste, one koji bi sve uradili za novac, koji gaze preko leševa ne poštujući ni zakon ni red, nasuprot onih koji ne bi prekršili zakone nikada jer bi na taj način izdali i prodali sebe, ukaljali svoj obraz i čast.

 

Šta god da činimo , treba da znamo ono što nas čeka. Prihvatanje našeg čina sa odobravanjem ili osuda okoline?

Potrebno je da poznajemo sredstva koji bi nas doveli  do ostvarenja ciljeva jer nije sve u životu čin makijavelizma:,, Cilj opravdava sredstva”, bez obzira što smo nekad prinuđeni da radimo i nekontrolisane, zakonom zabranjene radnje, da lažemo, varamo, dajemo lažna obećanja jer nekad i sama nužda zakon menja.

 

Šetamo pustim ulicama tako poznatog nam grada a onda primetimo dim koji kulja sa starog prozora već trošne kuće. Razbijamo vrata i spasavamo staricu koja se guši u oblacima dima. Nužda je promenila zakon zabrane uništavanja tuđe imovine.

 

Hoćemo li spasiti trudnicu i bebu, prebaciti ih do bolnice i odazvati se njenom pozivu, iako ne bi trebalo voziti bez dozvole?  Zakoni čovečnosti će sigurno pobediti zakone države…nužda će promeniti jedan zakon u korist ovog drugog.

 

Toliko ljudi je prinuđeno da vara za novac kako bi sebi i deci obezbedili sredstva za osnovne životne namirnice, kako bi omogućili opstanak vrste.  U cilju pronalaska radnih mesta ljudi iznevere svoje moralne norme i lažno se predstavljaju poslodavcu. I tu je nužda preuzela ulogu lidera života.

 

Gubi se ponos, gubi se identitet…ljudi postaju pobednici, porazivši i prevarivši nekog drugog, zadovoljni na bazi tuđeg nezadovoljstva. Patnja sama često dovodi do urušavanja morala pa počinjemo da lažemo da bi zaštitili sebe, ostvarili neku korist. Čovek u svaki greh pada postepeno. Pomera se korak po korak ka ivici provalije. Prvo mu došapne misao umu a zatim ga malo po malo kao kroz igru povlači dok ga ne odvede do tačke u kome je zakon prekršen u kome je odgovoran pred sudom.  Takve greške su primamljive, brže daju plodove.Možda su ti plodovi na tren slatki ali za okolinu su gorči od pelina.Takvi ljudi su uglavnom opasni za okolinu jer odvlače druge u zlo.

 

Shvatimo da naučimo da i od nas neko uči, prati nas. Nemojmo misliti da smo beznačajni, možda nikada nećemo doživeti značaj svog dokaza ali znajmo da ga imamo mnogo više i zapitajmo se da li uvek ali baš uvek-nužda zakon menja?

 

 

__________________

 

 

 

Autor teksta: Tatjana Stanišić

Rodjena 1977. godine u Knjaževcu (Istočna Srbija). Srednju Ekonomsku školu sam završila u Zaječaru, a usled nedostatka finansijskih sredstava bivam primorana da radim. Zaposlila sam se, i to ne u svojoj struci, i nakon deset godina upisala Višu ekonomsku školu u Leskovcu i završila je. Trenutno živim u Zaječaru gde i radim u mlekari.

Obožavam šetnju prirodom jer nju smatram neodvojivim delom mene, volim da putujem, a slobodno vreme najčešće provodim čitajući…Pišem, učestvujem i na nekim konkursima i imam zapažene rezultate, iako najčešće pišem za sebe i koristim pisanje kao jedan vid relaksacije….Vodjena principima  poznatih autora, krećem na put samospoznaje i trudim se da ovo postane što bolje mesto za život. Moj moto je –Daj ljudima ono što želiš natrag…

 

 

 

 55 total views,  1 views today