OGLEDALCE, OGLEDALCE…

Svima, dobro možda ne baš svima, ali većini je poznat ovaj deo bajke. Ogledalce, ogledalce moje, najlepši na svetu ko je? Čini mi se da smo ovu rečenicu doslovno počeli da živimo. Ako je slika, teško da može bez filtera, ako jedemo, pijemo ili smo usred nekog druženja sa dragim ljudima, ne može bez društvenih mreža. Bez istih ne može ni teretana, putovanje, rodjendan, kafa, ma ne može ništa.

Ne kažem da je ta potreba bolesna, svi mi želimo neke stvari da delimo, ali problem nastaje kada se svaki korak dokumentuje. Sigurna sam da svi imate nekog takvog prijatelja. Znate kada je ustao, jeo, išao u bioskop, radnju, kada je na moru, planini, kada spava… Znate i kada je tamo gde car ide peške.

 

Ne znam za vas, ali ja sam se oduvek pitala odakle tim ljudima toliko snage da uvek budu sređeni, nasmejani, da poziraju… Većinu dana kosa mi je svezana u običan rep, jer mi smeta, uglavnom se ne šminkam da bih sedela u kući, i slike i dalje čuvam i objavljujem jer želim neke trenutke da sačuvam. Taj savršeni svet gde sve blista, gde žive super mame, super devojke, super tate, super deca, super drugarice i sestre, svet gde je sve sjajno i pompezno, mene plaši. Iskreno, svoj nesvršeni ne bih menjala ni za šta na svetu. 

 

Normalno je praviti ustupke, kada odrastemo naučimo to mnogo bolje da radimo. Tako i poziramo sa sestrom jer je rođena sa telefonom u ruci i to je njen način da nešto radimo zajedno. Imam kumu koja uživa da šopinguje, ona to voli, a ja volim nju, pa se tako nađemo na pola puta. Ali, stvarno nisam u stanju i nisam spremna na to da satima i satima tupim o tome kako je strašno na aplikacijama za upoznavanje, kako je sve trulo, kako su muškarci zaboravili to i da budu, kako se čovek u realnosti ne može prepoznati po slici sa profila i tako u nedogled. Tužno je ustvari što je sve ovo istina. Ali… Postoje i drugačiji ljudi, a da se ne lažemo postoje i mesta (zamislite sada!) gde ljude možete uživo upoznati. Samo za to danas treba imati ono što kada bi baba imala bila bi deda. Jer to podrazumeva da se ne skrivamo  iza ekrana.

 

U krajnjoj liniji ništa od svega ovoga i nije važno. Važno je da mi sami budemo zadovoljni sobom. Ako je to slikanje svojih leđa ispred mora dok sunce zalazi ili nogu pored bazena, onda neka. Samo da smo dobro. Živi i zdravi. I srećni. I naravno, da odgovor na ono pitanje: ogledalce, ogledalce moje, najlepši na svetu ko je, bude baš ono što smo želeli da čujemo.

 

 

_________

 

Autor:

Jelena Deljanin

Samo se ljubav,  kašalj i sirotinja ne mogu sakriti. To je rekao neko mnogo pametniji od mene. Ako malo bolje razmislite, videćete da je bio u pravu

 26 total views,  1 views today