Istina, očekivali smo mnogo zato što smo imali potkrepljenja za ta naša očekivanja, setimo se Portugala.

Istina, navijali smo srcem svim kao jedan tim kako bismo našoj reprezentaciji poslali poruku da ćemo biti uz njih ma šta da se desi, jer su oni deo nas, oni su naši. Istina, fudbal je ponovo ujedinio celu naciju i podsetio nas da zašto ga toliko volimo i poštujemo. Istina je, nismo prošli tu grupu.

Pišem ovo danas, 5. decembra dok slušam Mistera sa konferenciji na kojoj je još jednom potvrdio zašto ga toliko volimo. Bilo mi je neizmerno žao i krivo što je petak prošao tako kako je prošao, ali nakon Misterovih reči-sve je došlo na svoje i svaka nedoumica je rešena, te tako itekako preporučujem da je pogledate ako već niste.

,,Zamislite da smo pobedili a da nismo prošli, to bi bilo još gore’’, rečenica je selektora Dragana Stojkovića Piksija koja se vrti ovih dana na društvenim mrežama, i to je zaista tako. Ovo nas je slomilo, ali to bi nas ubilo da se tako desilo. 

Što se same utakmice tiče, ovo nije bila reprezentacija Srbije protiv reprezentacije Švajcarske, ne, ovo je bila ljudskost sa naše strane protiv nečovečnosti sa njihove, i to je ono prvo što se primeti kada se sve na kraju sagleda. Ovo je bila Srbija protiv one druge, loše Albanije koja nam je na sveopštu žalost više puta pokazala kakva je. No, neću da patetišem jer je to svakako bilo i očekivano, samo je bilo pitanje trenutka kada će se i na koji način ta provokacija i ispoljiti. 

Što se tiče reprezentacije:

Da li smo imali jaku ekipu? Imali smo.

Da li smo bili tim? Na našu žalost, i ne baš. 

Tačno, imamo jednog Aleksandra Mitrovića koji sa ponosom nosi nadimak Mitrogol. Tačno, imamo Dušana Vlahovića koji napravi čudo čim izađe na teren, nema veze što je povređen. Tačno, imamo jednog Strahinju Pavlovića koji izlazi na teren kao da ide da brani samu Srbiju u ratu.

Tadića koji je mozak svake operacije i koji sa pravom nosi kapitensku titulu i golmana Vanje Milinkovića Savića koji brani golove kao da mu je to poslednje u životu. Tačno, ova ekipa ima još članova  ali kako ne bih dužila, navela sam one koji su se najčešće spominjali, bez i najmanje uvrede prema ostalima, svi su sjajni i sa razlogom su bili izabrani. Imamo Dragana Stojkovića Piksija zvanog još i Mister, bez kojeg se odlazak na Svetsko prvenstvo možda ne bi ni dogodio. 

U suštini, imali smo sve osim tog lavljeg srca i goruće želje za pobedom. Sa jedne strane su tu bile opasne povrede igrača, a.sa druge strane možda blagi strah zbog svesti da usled nedostatka kondicije ne možete bolje, te ćemo to uzeti kao opcije za opravdanje. 

Dodala bih još i da nam je u ekipi falila Saša Sredanović koja bi, uz svo selektorovo znanje kao igrača i kao nekoga ko je sve to već prošao, igrače u momentima psihičkog pada svojim metodama podsetila zašto su tu gde jesu i zbog čega došli.

Ukoliko vam je promakao moj intervju sa Sašom, možete ga pročitati na linku ispod:

SAŠA SREDANOVIĆ: NASTAVIĆU DA DRŽIM SEMINARE U CILJU PODIZANJA SPORTSKE SVESTI

,,Mi bismo prošli tu grupu, ali ne bi imali snage da krenemo dalje, ja to nikada ne bih rekao u javnosti ali ja to znam’’. + ,,Mi jesmo izgubili u rezultatskom smislu, ali mi nismo poraženi i nema razloga da idemo spuštene glave’’. 

Ove dve selektorove izjave uz još mnogo drugih na današnjoj konferenciji za medije treba da čuje svako ko misli da na Sp-a otišli kao gubitnici.

,,Ne daj da te zezaju, što si najmlađi. Pokaži im ko si, i kakav si, umeš ti to. Sada, ponovo svi na okupu. Eh šteta je ako se gore ne igra fudbal, bili ste moćan tim i još bolji ljudi. To se, ne zaboravlja. Još vam samo ja nedostajem.’’ Stanoje, ,,Montevideo’’

Žal ostaje u srcu, ali glava i pogled idu ka nebu zato što nemamo razloga da se stidimo bilo čega. I da, orlovi će ponovo da polete visoko, visoko.

Andrea Dobrosavljević

Rođena sam u Šapcu 9. septembra 2001. godine. Završila Gimnaziju, student sam Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Veliki sam zaljubljenik u pozorište, volim glumu i sve što se dešava na “daskama koje život znače”. Volim da čitam knjige, pišem, gledam filmove, putujem i da provodim vreme u prirodi sa svojom porodicom i prijateljima. U slobodno vreme crtam, učim jezike i slušam muziku. Jednom rečju, volim život i raširenih ruku prihvatam svo ono dobro koje mi pruža.