Ostati u svojoj zemlji ili otići iz nje?

Ovo pitanje, kako i sama tema glasi, mogli ste da čujete bar nekoliko puta, ako ne i više od toga. Otići ili ostati, pitanje je sad? No, ostaviću Šekspira na miru i vratiti se onome o čemu je ovde zapravo i reč.

 

Živimo u zemlji Srbiji, po meni, najlepšoj zemlji na kugli zemaljskoj. Pitate se zašto? Evo par razloga. Srbija je zemlja sa neverovatnom istorijom, posle svega što nam se izdešavalo i posle svega što smo kao narod pretrpeli- uspeli smo da se dignemo kao feniks iz pepela. Zar to nije zadivljujuće? Živimo u zemlji koja je svetu dala toliko umetnika, naučnika, pisaca i pesnika, a o sportistima tek i da ne govorim.

Pogledajte samo predele, ravnice i planine, mislim da nijedna zemlja nije obdarena sa toliko prirodnih bogatstava, reka i pašnjaka, i da hoćemo, mogli bismo svaki dan samo na tome da budemo zahvalni. Možda nemamo najlepše gradove koji su po ’’svetskim standardima’’, ali zato imamo najlepša sela koja su kao rukom nacrtana.

Naši ljudi imaju posebnu energiju, razlog je verovatno gore pomenuta teška istorija, te smo zbog toga naučili da se radujemo životu i da živimo svaki Božiji dan kao da nam je poslednji. Medjutim, dolazimo i do one strane koja i nije baš najsjajnija… Plate. Glad. Siromaštvo. Deca bez roditelja. Ljudi bez stambenih domova i oni koji svaku noć provode pored kontejnera. Šta sa njima? Gde oni da budu i šta oni da rade? Male plate su, kada ostavimo neke stvari po strani, uvek predstavljale glavni problem. ’’Da su nam plate veće, živeli bi bolje, mogli bi da priuštimo sebi određene stvari i da pomažemo ugroženima, i tada bi svaki problem bio rešen’’. Da li bi zaista svaki problem bio rešen? Mislim da ne.

 

Psihologija kaže da smo mi bića koja će uvek stremiti ka nečemu višem, ka nečemu većem i boljem, jednom rečju- težićemo ka savršenstvu. No, kako savršenstvo nije izvodljivo dostići, treba malo da ’’spustimo loptu’’ i da vidimo šta je to što ustvari nama stvarno treba.

Otići u inostranstvo? Najlakša stvar. Treba ostati u svojoj zemlji, boriti se za bolji život i za bolje uslove, a ako baš vidite da ne ide i da stagnirate u mestu, onda idite.

U nekoj Nemačkoj, Engleskoj, Švajcarskoj ili Italiji ćete imati bolju platu, možda bolji smeštaj i bolje uslove za sam život uopšte, ali ono što nećete imati je ono što će vam najviše nedostajati, a to su vaši ljudi, vaš jezik, vaš kvart gde ste odrasli, vaši prijatelji i vazduh koji ste udisali. 

 

 Ljudi, nema obećane zemlje van svoje zemlje. Nema sreće van svoje države. Ko god da od naših tamo ode, vidi se ta nostalgija, taj osećaj neispunjenosti.

Lepa je ta plata, taj auto koji kupiš, kuća u kojoj živiš, ali ima nešto, nešto što te golica, nešto što ti pruža osećaj neispunjenosti da nešto nije kako treba. A to je tvoja zemlja, tvoj narod, tvoji prijatelji i komšije, to je taj osećaj života koji ne možeš da odglumiš i što je najvažnije- ne možeš da kupiš za pare.

 

 

______________

 

Autor: Andrea Dobrosavljević   

 

Rođena sam u Šapcu 9. septembra 2001. godine. Završavam Gimnaziju i planiram da upišem Fakultet dramskih umetnosti. Veliki sam zaljubljenik u pozorište, volim glumu i sve što se dešava na “daskama koje život znače”. Volim da čitam knjige, pišem, gledam filmove, putujem i da provodim vreme u prirodi sa svojom porodicom i prijateljima. U slobodno vreme crtam, učim jezike i slušam muziku. Jednom rečju, volim život i raširenih ruku prihvatam svo ono dobro koje mi pruža.

 

Pretplati se za više korisnih informacija

We don’t spam! Read our privacy policy for more info.

close

WANT MORE?

PRETPLATI SE ZA VIŠE KORISNIH INFORMACIJA

We don’t spam! Read our privacy policy for more info.

2 thoughts on “Ostati u svojoj zemlji ili otići iz nje?

Оставите одговор

%d bloggers like this: