Paulo Merlini: Naš opstanak kao vrste oduvek je bio zasnovan na razmeni ideja

Arhitekta Paulo Merlini je 2006. godine, sa Atlasom sveta pod rukom, odlučio da proputuje svet kako bi upoznao klasična i važna dela arhitekture. Posle ovog putovanja oko sveta, Paulo Merlini stvara lični moto i kreativni proces današnje firme PAULO MERLINI architects: NAS JE VIŠE. 

Svoja iskustva i razmišljanja o arhitekturi će podeliiti sa auditorijumom na predstojećem Kongresu “Održiva arhitektura – Energetska efikasnost” koji se održava od 7. do 9. oktobra u zgradi Jugoslovenske kinoteke. 

 

Zbog čega je važan predstojeći Kongres u Beogradu posvećen održivoj arhitekturi i energetskoj efikasnosti?

 

Ovakvi događaji su od esencijalnog značaja. Jedini način da se adresira problem, kompleksan poput klimatskih promena, jeste ukrštanje ideja na tu temu. Naš opstanak kao vrste oduvek je bio zasnovan na razmeni ideja.

 

 

 

Šta je u fokusu vašeg predstavljanja na Kongresu?

 

Prezentacija će biti zasnovana na našoj kreativnoj filozofiji US IS MORE, koja počiva na premisi da je u cilju kreiranja asertivnije i integrisanije arhitekture, neophodno da integrišemo što više znanja o našem biološkom nasleđu u kreativne procese.

 

Koliko je u vašem profesionalnom radu zastupljen odnos prema temama koje pokreće Kongres?

 

Naše glavne aktivnosti u pravcu održive arhitekture odnose se upravo na integraciju znanja iz drugih oblasti, kako bismo bili kreativni na naučnoj bazi pre nego na pukoj intuiciji, i da bismo primenili takvu kreativnost u praksi.

 

 

Kako vidite buduće izazove arhitekture u svetlu globalnih izazova svake vrste, od ekoloških do ekonomskih?

 

Od trenutka kada smo postali svesni našeg uticaja na prirodne cikluse na Zemlji, ne samo arhitektura već i sve ljudske aktivnosti moraju da se prilagode tome. 

Prirodno, arhitektura igra veoma važnu ulogu u ovoj adaptaciji. Moramo da se osvrnemo oko sebe kako bismo shvatili da je površina planete pretrpana arhitektonskim građevinama. Zemlja je povezana sa univerzalnim ekosistemom, a arhitektura i urbanizam začepljuju njegove receptore. Samo dok imamo svest o održivosti naših kreacija, možemo da koegzistiramo s ovim sistemom.

 137 total views,  1 views today