Uoči velikog koncerta u Domu omladine Beograda, razgovarali smo o njegovoj muzici, inspiraciji, i dosadašnjim albumima koji su oživeli njegovo jedinstveno muzičko putovanje.
Sa dubokim korenom u funk, soul i latino zvuku, njegova muzika pruža nezaboravno iskustvo – kombinujući energiju, ljubav i raznovrsnost u jedinstvenu harmoniju zvuka. Otkrijte šta nam donosi, kako pronalazi inspiraciju, te šta možemo očekivati na koncertu koji obećava nezaboravne vibracije.
Kako se osećate povodom nadolazećeg koncerta u Domu omladine Beograda? Možete li nam dati neke uvide u šta publika može očekivati?
Naravno da sam uzbuđen zbog koncerta i jedva čekam da stanem na binu tog 14. decembra sa bendom i pružim publici jedno autentično veče dobrih vibracija u kultnoj sali Doma omladine. Čitava 2023. godina je bila veoma plodonosna i poželeo sam da je za kraj obeležim u pomenutoj sali. Sviraćemo mnoge moje pesme sa dosadašnja dva albuma koja sam objavio, ali imaćemo i neke punktove drugačije, koje spremam kao iznenađenje. Biće tu i nekoliko specijalnih gostiju koji su mi gostovali na albumu. Sve to upakovano u jedan jak gruv pun energije, radosti i ljubavi. Od januara krećemo u nove radne pobede, snimanja i nastupe.
Vaš muzički izraz obuhvata različite žanrove, od fanka do soula i latino muzike. Kako pronalazite inspiraciju za stvaranje takve raznolike muzike?
To su sve žanrovi na kojima sam odrastao i koje volim da slušam. Nisam posebno ciljao da se odredim žanrovski jer volim da se igram i da eksperimentišem. U tom smislu sve moje opservacije, misli i zapažanja oblikujem i prezentujem kroz pesme i to je ono što me vozi. Melodije i ritmovi mi dolaze u skladu sa temom koju obrađujem.
Možete li nam reći nešto više o Vašim dosadašnjim albumima „Riddlephore“ i „Tête-à-tête“? Kakav je bio proces rada na njima?
„Riddlephore“ sam snimao u trenutku koji svakoga sačeka pre ili kasnije u životu. Kada je neko blizak na odlasku i znate da se neće vratiti. Imao sam puno posla u tom periodu i brinuo se o svemu i svačemu, pa sam pronalazio slobodno vreme kako bih mogao da posložim misli i emocije i da to pretočim u album prvenac.
Drugi album „Tête-à-tête” je nastajao za vreme korone. Tako da sam u oba slučaja bio u situacijama u kojima bih mogao i da odustanem od svojih namera. Ali mislim da je pogrešno po psihu, prepustiti se i ostati paralisan. Naravno bez prijatelja, saradnika i njihove podrške ne bih mogao sve da završim. Oba albuma sam na kraju snimio uz zadovoljstvo i radost.
Takođe, mislim da je bitno da se stalno održava zdrav tempo rada, pa će onda i u najtežim trenucima doći momenat kada imate šta da kažete i da napunite baterije za naredni period. Time se uvek vodim.
Imali ste priliku da sarađujete sa nekim vrlo talentovanim muzičarima. Kako je došlo do tih saradnji i kako su one uticale na Vašu muziku?
Sve dosadašnje saradnje su mahom došle iz prijateljstva. Pažljivo biram saradnike koji su svakako svojim umećem umnogome doprineli da mi pesme zazvuče sveže, čak i drugačije od nečega što sam zamislio. Upravo jer je svako od njih utkao svoj pečat u moj ustanovljeni muzički izraz. Te razmene su uvek dragocene svima.
Novina na albumu je jedino Rhani Krija, perkusionista iz Maroka koji dugo godina svira sa Stingom. Njega sam upoznao jednom prilikom kada smo komunicirali oko jednog džez festivala. Potom sam ga pitao da li bi mi gostovao na albumu i vrlo brzo smo se dogovorili oko detalja i tehnikalija. Moj primarni bend je takođe jedna skupina divnih ljudi koju uvek moram da pomenem. Sa njima je komunikacija uvek otvorena puna razumevanja. Imam privilegiju da na zdravim osnovama gradim odnose sa saradnicima i prijateljima i po tom pitanju me nikad ne boli glava.
Pored muzike, bavite se i crtežima. Možete li nam malo više reći o svojoj umetničkoj strani i tehnici koju koristite za crtanje?
Tehniku sam nazvao „kažiprst na telefonu“. To je zapravo digitalna grafika, kao jedna od novijih formi i vizuelnom izrazu. Međutim, da bih sebi otežao posao i učinio ga dostojnim bilo kakvom zanatskom, manuelnom radu, odlučio sam da to crtanje isključivo radim prstom na površini pametnog telefona.
To je dakle crtanje na veoma maloj površini telefona, bez ikakvih pomagala, u vidu elektronske olovke, tableta ili kasnije obrade u kompjuterskim programima. To sve radim u sistemskoj aplikaciji „Notes“, koja služi za beleške. Međutim ta aplikacija nudi veliku paletu boja i različite alate koji digitalno mogu da se primenjuju, kao što su različite četkice ili olovke.
Kako vreme odmiče sve mi je lakše da pristupim bilo kom motivu, naravno uz prethodno znanje kako koristiti perspektivu, boje, kompoziciju, senčenje i ostale neophodne segmente slikarstva. Za ovakav poduhvat je potrebno imati strpljenja i vremena. Pa kad god ugrabim slobodno vreme, radim nešto novo ili ako treba nešto po porudžbini.
Kako biste opisali svoju muziku u tri reči?
Energija, ljubav i radost.
Dragan Jereminov photography
Da li imate neku posebnu poruku ili emociju koju želite da prenesete publici kroz vašu muziku?
Kroz tekstove izražavam svoje viđenje društva, ljubavi, igre, nesporazuma, konflikta i raznih razrešenja u ljudskim komplikovanim odnosima, kojima zapravo vrlo malo treba da budu na zdravoj grani i bez komplikacija. Ali to sve pakujem u razigrane harmonije i ritmove i verujem da se to oseti, čuje i razume.
Glavni kredo prema kojem i ja živim, a ubacujem i u pesme je činjenica da možemo da budemo razumni, empatični i požrtvovani jedni prema drugima, bez kalkulacija i da uz sve nedaće, pokušamo da uživamo u lepoti postojanja koja nam je pružena ovo neko ograničeno vreme koje je svima dato. Zdrava interakcija je preduslov za sve o čemu pričam.
Šta možemo očekivati od Vaše buduće muzičke karijere? Možete li nam otkriti neke planove za naredne projekte?
Trenutno pravim uži izbor pesama koje planiram da objavim na proleće. Još vagam da li će to biti EP ili čitav album. Imam pregršt ideja i gotovih numera, pa moram sve lepo da složim u jednu kompaktnu celinu. Biće naravno i novih spotova, a planiram da obradim i jedan stari domaći džez klasik iz 50-ih godina prošlog veka, koji je prilično zaboravljen kod nas.
Svakako je plan da se što više nastupa kako kod nas, tako i u regionu.
Kako se osećate kada nastupate pred svojom publikom? Da li imate neku posebnu pripremu ili ritual pre koncerta?
Adrenalin se poveća, motivacija raste i onda je zadovoljstvo zagarantovano. Uvek sa bendom pred publiku izlazim nasmejan i opušten na binu. Radimo ono što volimo, uživamo u svakom trenutku od tonske probe do poslednjeg odsviranog tona na nastupu i tu nema neke preterane filozofije. Nemam poseban ritual pre koncerta, osim što volim mahnito da se smejem i da razmenjujem šale sa ekipom. Ta pozitiva me održava u životu.
Da li postoji neki poseban trenutak u Vašoj karijeri koji biste izdvojili kao najznačajniji ili najemotivniji?
Zaista svemu pristupam emotivno, iako mislim da je ta reč često zloupotrebljena, naročito kod muzičara. Ne volim da razdvajam provedene uspomene i momente sa dragim ljudima. Mogao bih možda da izdvojim nastup na otvaranju Exit festivala 2019. sa pesmom koju sam radio sa Markom Luisom. Taj nastup pred više desetina hiljada ljudi na glavnoj bini je bilo veličanstveno iskustvo. Takođe kad sam svirao sa bendom dva dana uzastopno kao predgrupa čuvenim The brand new heavies u Bitef art cafe-u.
Svirali smo Nisville ove godine i to je bilo predivno iskustvo pred velikom, divnom publikom koja je učestvovala sa nama u plesu i pevanju. Ima još puno momenata koje bih mogao da izdvojim, ovo su samo neki.
Koncert u Domu omladine Beograda obećava da će biti nezaboravan trenutak u kojem će ljubitelji muzike imati priliku da uživaju u autentičnom spoju energije, radosti i ljubavi. Kroz raznolikost žanrova, Petar nas podseća na snagu muzike da premosti različitosti i poveže ljude. S nestrpljenjem iščekujemo ovaj muzički spektakl i pratimo Petrovu dalju karijeru ispunjenu novim projektima i iznenađenjima.
