Posetili smo: Izložba Uglješe Vrcelja ,,Zašto Sad Brod?“

Nedavno je otvorena izložba Uglješe Vrcelja Zašto Sad Brod?, u galeriji Zvono na Dorćolu.
Imali smo prilike da popričamo sa umetnikom o prirodi njegovog rada.

 

Počnimo od dela Brod. Ono se može gledati sa jedne a i sa druge strane. Sa jedne strane je lično, sa druge smislenije. Počnimo od smisla. Ovo je jedna kritika današnje konzumerizma, vezana za temu ekologije. Uzeo sam dva komada drveta iz mora i spojio ih u jedan brod. Onda sam ih skenirao 3D i odštampao, sve sa jednom idejom kako se danas prodaje đubre od plastike. Ovako, kroz jedan poetski prizor, kroz jednu nežnu poetsku priču koristeći visoku tehnologiju. Ustvari, to je đubre. To je ta ideja prvog dela.

 

Kao sa mnogim stvarima koje kupujemo?

Da. Baš tako. Toliko o tome, hajde da pređemo na drugo delo, na „Zašto?“ . Ovde sam koristio 1800 limenki, na kojima sam napisao „zašto?“. Postavljao sam sebi to pitanje. U različitim je bojama. Nisu isto crno „zašto?“ i belo „zašto?“. Na kraju sam tih  1800 limenki stavio u jednu presu i napravio jedno komprimovano „zašto?“. Ovo je mojih 16 kilograma „zašto?“. 

 

U svrhu prizivanja odgovora?

 

Ne. Mislim da je osnovna stvar da, kada čovek krene nečim da se bavi, počne da se pita. Da radi ono što je uvek radio kao malo dete, da preispituje sve, zato što stalno ima nešto novo što ga interesuje. Ovaj aluminijum je 97 posto iz reciklaže, a 3 je iz originalne rude. Tako da, ako sam ja uspeo da tih 3 posto originalnih „zašto?“ da postavim sebi – odgovori mogu da budu različiti, ali pitanje je ono što suštinski pokreće čoveka kada nešto radi. Zato sam se ja bavio samo pitanjem – bez odgovora. 

 

Dakle, pitanje kao vitalni princip?

 

Tako je. Eto, iz drugog ugla kada pogledamo brodiće tada je lična stvar, tada se zapitaš : zašto ih praviš kada su budalaštine?, to je kritika. Postoji još jedno delo koje nastaju u toku izložbe, koja je jedna vrsta mog performansa, a to su tri slova SAD, 3D štampa, u koje sadim cveće, stavljenih u jedan roze kavez. To je odgovor na ovaj pandemijski duh, nečega što prosto raste nezavisno od tog kaveza.

 

S obzirom na raznolikost vašeg delovanja, možete li nam reći odakle izviru najveći uticaji na vaš rad? Šta je centar osećanja koji vas vodi kroz stvaranje?

 

Raznoliko je a i nije. Ja sam neki naivni, apstraktni umetnik, i pošto sam naivac, odnosno, nisam po vokaciji umetnik, meni je jednostavnije da svoje ideje konceptualno prebacim u dela. Iza mojih dela uvek postoji jasan koncept, jasno je ono što sam hteo da kažem i onda, kroz produkciju, trudim se da što jasnija bude ideja izražena u tome. A inspiracija…ja obožavam umetnost, živim umetnost, od muzike gde sam učestvovao u nekom bendu, preko vizuelne umetnosti do slikarstva. Bavim se industrijskim dizajnom. Volim da putujem i da gledam umetnost. Uživo. Mislim da je neophodno uživo. Ja sam analogni tip. Organizuje razna dešavanja, gde dolaze različiti umetnici, družim se sa njima – to je okruženje iz kog se crpi inspiracija. Naučio sam da uradim svoju inspiraciju, da ono što me interesuje do kraja izvedem. Mislim da ljudi trebaju dopustiti sebi jedan povrat energije radeći nešto do kraja. 

 

Direktna komunikacija nakon inspiracije?

 

Da, veoma je teško izvesti nešto do sada neviđeno i treba se kretati u potpunosti kroz ono što ste sebi zadali. Male stvari jesu neviđene. Delo Brod je moje delo ali i delo prirode. Dakle, kroz delo postoji direktan povratak energije meni. Lična stvar.

 

Pomažete mladima kroz besplatne stručne konsultacije. Verujete, dakle, u ljude? U pamet i u glupost, kompletno?

 

Apsolutno. Prosto, mora se verovati u ljude, što se mene tiče. I mora se ljudima vraćati. Deliti energiju koja se zaradila. Samo tako nešto kasnije i ostane. Ne verujem u pola puna – pola prazna. Verujem da smo počastvovani da živimo u ovom trenutku društva. Verujem u ljude, bilo to old skul ili ne. Verujem u delovanje, u odgovornost, u širenje energije i rad.

 

I za kraj, recite nam u kom se to smeru kreće vaša umetnost? Ka kakvoj poruci?

 

 

Za mene je poruka uvek neka vrsta kritike. Više od dvadesetak godina na kritiku reagujem nekim delovanjem. Ljudi umetnost doživljavaju na razne načine. Današnja moderna umetnost ima potrebu da se delo objasni, ali svakako delo koje je dobro samo izaziva jedan lični doživljaj. Može biti potpuno različit prema umetnikovoj nameri. Mislim da je to okej. Nemam predumišljaj dok stvaram. Imam samo potrebu da to napravim. Tu su početak i kraj. Čovek treba imati hrabrosti da pusti sebe u publiku i da publika to doživi, da joj se to svidi ili ne svidi.

Izložba traje do 21. novembra, za sve one koji su raspoloženi za posete.

 

 

________________

 

Razgovarao :

Stojan Simijonović

Rođen sam 1992. godine.
Pišem od svoje šesnaeste,
razlozi – nepoznati.
Krenulo je kao igra – danas je to glavni izraz.
Volim da razgovaram, to je najbitnije o meni.

Pretplati se za više korisnih informacija

We don’t spam! Read our privacy policy for more info.

close

WANT MORE?

PRETPLATI SE ZA VIŠE KORISNIH INFORMACIJA

We don’t spam! Read our privacy policy for more info.

Оставите одговор

%d bloggers like this: