Pretvori svoju izgubljenost u zvezdu vodilju

Kako bih vam najbolje objasnila ovu „filozofiju“ upoznaću vas sa jednim delom mog života, odnosno sa svojom izgubljenošću.

 Bila je to 4. godina srednje škole i tada se naravno već uveliko pričalo o daljem životu, upisu fakulteta i svemu onome što nas posle čeka. Svi smo razmenjivali svoje želje i maštanja o fakultetu koji želimo, ne želimo i životu uopšteno.

Tada sam bila iskreno neko ko je bio totalno izgubljen i apsolutno nije imao pojma šta želi i definitivno najgore vreme da budeš osuđen od strane ljudi iz tvog okruženja. Ali bila sam.

Tačno se sećam tog nemira u grudima jer svi znaju šta će, a ti bi sve, a ne bi ništa. A ako kažeš ne daj Bože da nisi siguran šta želiš ili imaš više opcija ni ne treba da upisuješ fakultet i naravno odma se krste i u fazonu su “pa kako ne znaš, moraš znati” . Sada iz ovog ugla mogu da kažem da je to sve ogromna glupost i totalno nepotrebni komentari koji dugo ostanu sa tobom.

Vreme je prolazilo, a ja sam se troumila, hoću engleski, psihologiju ili književnost, gde konkurisati, šta raditi. I odlučim se ja nekako na kraju za vaspitača, koji apsolutno nema veze sa mojim željama i interesovanjima u tom momentu.

Upadnem ja na taj fakultet, ali nešto mi nije dalo mira i osetila sam da to trenutno nije moj put i na kraju odustanem. Pored toga što ne znam šta hoću, pa neuspeli pokušaj upisa fakultet, pritiska koji sam sebi stvorila. I odlučim da pauziram godinu i celu tu godinu da posvetim radu i pronalaženju sebe.

Dala sam sebi vremena da razmislim o svemu, da vidim da li posle tog perioda moje interesovanje za fakultet i dalje postoji. Bilo je tu svega, uspona, padova, nesigurnosti, ali najbitnije je da su to moje prve zarađene pare, da ne kažem najslađe pare.

Nije to bilo nešto preterano, ali je za mene tada bilo sasvim dovoljno, dovoljno da kada sam ugledala patike u izlogu, samo sam ušla i kupila ih, bez razmišljanja koliko koštaju. Tada sam prvi put osetila kakav je osećaj zarađivati i koje su sve prednosti toga. I tako je vreme prolazilo, ja radila, zarađivala, sticala radnu naviku, videla kako je to imati odgovornost prema poslu i bez obzira na sve najbolje raditi svoj posao, iako sam tada imala samo 19 godina.

Čuvala sam decu, a nakon toga sam se zaposlila kao konobarica na leto i radila sve dok nisam trebala da se pripremam za prijemni za fakultet.

Da, dobro ste pročitali, ipak posle svega sam odlučila da želim da studiram. Upisala sam turizam i to je najbolja odluka koju sam donela u životu.

Sada sam sigurna da je ta jedna godina pauze  totalno promenila moj ugao gledanja na sopstvenu izgubljenost i kasnije samostalan život u drugom gradu.

Kako sam ja to onda svoju izgubljenost pretvorila u zvezdu vodilju?

Pa prosto nisam dopustila sebi da samo tumaram u mestu, već sam se stalno pokušavala pronaći, radila na sebi, isprobavala sve moguće opcije, nisam samo sedela i razmišljala „Bože, kako sam izgubljena“, već sam tu svoju izgubljenost iskoristila kao prednost.

Promenila sam svoj način razmišljanja i pretvorila svoje tada misleći neprijatno iskustvo u lekcije:

  • Da nisam pauzirala godinu ne bih radila pre fakulteta i sada možda ne bih cenila novac koji dobijam od roditelja, kao što ga cenim danas.
  • Da nisam radila, ne bih mogla sebi da priuštim stvari koje su mi tada bile potrebne.
  • Brže sam odrasla i shvatila da život nimalo nije lak, da ako želiš da postigneš nešto moraš da prođeš kroz sito i rešeto i da te niko neće gurati ako ti samog sebe ne poguraš.
  • Nije smak sveta ako nisi siguran u sebe, u svoje odluke i ako odma ne znaš šta želiš u životu.
  • Ako pauziraš godinu, moguće je već sledeće upisati fakultet, jer tada znaš da li je to zaista pravi put za tebe.
  • Okej je biti izgubljen, svi smo ponekada. Ali ne treba se stopiti sa svojom izgubljenošću, treba je iskorisitit za dalji rast i pronalazak puta da se iščupaš odatle.

 

 

 

Znate onu „nije svako ko luta, izgubljen“.

 

Pokušaj tu rečenicu da implementiraš u svoj život. Tada sam mislila da će to moje lutanje trajati večno, ali sam u dubini duše ipak verovala u svoj put.

Sada sam sigurna da su sve te stvari bile suđene, jer da nije njih bilo, ja sada ne bih bila ovde, pisala ovo. Ne bih svoje lutanje menjala ni za šta, jer me je uvek odvelo na pravi put, na prava mesta i do pravih ljudi.

 

 

__________

 

 

Autor:                         

Ja sam Melanholik. Iza ovog imena se krije devojka od 23 godine, student i pre svega ljudsko biće koje želi da ostvari svoje snove i posluži kao inspiracija drugima. Volim da pišem o svojim strastima, mislima i čudima koje nam nudi ovaj svet u kojem živimo.

Osnovala sam Melanholik sa misijom da drugima prikažem kako je sve moguće, samo ako to jako želite i spremni ste da radite. Pitate se zašto baš Melanholik? Pa melanholik je moj temperament i uverićete se i sami u to kroz neke od mojih tekstova.

 

 

Pretplati se za više korisnih informacija

We don’t spam! Read our privacy policy for more info.

close

WANT MORE?

PRETPLATI SE ZA VIŠE KORISNIH INFORMACIJA

We don’t spam! Read our privacy policy for more info.

Оставите одговор

%d bloggers like this: