Kako bi što jednostavnije razumeli ono što želim da vam poručim, podeliću ovaj citat sa naslovne fotografije na dva dela.
I Ne uklapaj se u mase, jedinstvenost je dar sa neba.
Ah te mase.. Ta okupljanja, druženja, školska odeljenja i svi oni događaji za koje treba da budemo sve osim nas samih. Uštogljenost, nemogućnost da se bude svoj i vreme provedeno u iščekivanju da li ćemo se dopasti drugima i zaleđenost u mestu kako ne bismo napravili neku grešku koja će se danima preričavati. Ukoliko treba da izaberete između toga da budete poslušne ovce koje će ići gde im čoban zasvira ili da budete vuk samotnjak, uvek odaberite ovo drugo zato što o prvom nikada ne bi trebali ni da pomislite, a kamoli da isto i izaberete kao opciju. Nije važno da li se radi o obrazovanju, odabiru posla ili životnog saputnika- uvek razmišljajte svojom glavom i srcem bez da dozvolite masi da to uradi umesto vas.
Parafraziraću jednu misao koja kaže: Kritikujemo društvo, a zapravo mi to društvo i činimo. Razmislite malo o ovoj rečenici i zapitajte se gde grešite.
Mase u najvećem broju slučajeva ne mogu biti dobre zato što svaka masa zahteva hijerarhiju koja je u tom slučaju neizbežna. Sledi jedan meni veoma drag primer koji glasi:
…Profesor za sebe kaže da je nepopravljivi individualac, i da na svoj način vodi svoju bitku kao usamljeni gerilac. Tvrdi, da mu je bilo kakvo okupljanje u grupu, ma koliko da poštuje svakog člana ponaosob, potpuno neprihvatljivo. Jer svaka grupa, bez obzira na njenu avangardnost, u sebi sadrži hijerarhiju, koju on organski ne podnosi.
-,,UNA’’, Momo Kapor
Uvek će tu biti neki Pera koji će bez ikakvog ustručavanja misliti da je bolji od svakoga, dok će Žika koji ima sve kvalitete da bude na njegovom mestu ostati neprimećen iz poštovanja koje mu ne dozvoljava da se raspravlja sa Perom koji nema dva grama mozga.
No, u suštini posmatrano- jedinstvenost jeste zaista dar sa neba, i to samo kakav dar! Dobili ste ga po rođenju, od samog početka se izdvajali od drugih bez da ste to sami potencirali što se nastavilo kasnije i kroz život, a ono što je najlepše kod te jedinstvenosti jeste to što vi sijate sjajem koji ne može biti naučen, kupljen ili iskopiran.
Parafraziraću jednu misao koja kaže: Kritikujemo društvo, a zapravo mi to društvo i činimo. Razmislite malo o ovoj rečenici i zapitajte se gde grešite.
II Nikada ne čini što drugi čine, već ono što misliš da treba.
Ovo je toliko kristalno jasno da gotovo nema šta posebno o istom i da se kaže. Vaš život je u vašim rukama, i sve dokle god ne budete to shvatali na pravi način nećete u životu proći onako kako ste zamislili. Ne kažem da ne treba saslušati tuđe mišljenje, ali treba paziti čije mišljenje treba da vas se dotiče. Čitajte, putujte što više možete, učite iz sopstvenog iskustva i nikada ne prestajte sa učenjem jer je ono od ključne važnosti. Na kraju dana, čista savest, spokojstvo u duši i miran san su sve ono što treba da vam je važno kada ste vi kao pojedinci u pitanju.
Andrea Dobrosavljević
Rođena sam u Šapcu 9. septembra 2001. godine. Završila Gimnaziju, student sam Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Veliki sam zaljubljenik u pozorište, volim glumu i sve što se dešava na “daskama koje život znače”. Volim da čitam knjige, pišem, gledam filmove, putujem i da provodim vreme u prirodi sa svojom porodicom i prijateljima. U slobodno vreme crtam, učim jezike i slušam muziku. Jednom rečju, volim život i raširenih ruku prihvatam svo ono dobro koje mi pruža.
About Author
