Smatrate da niste zaslužni za uspeh koji ste postigli, mislite da je to samo puka sreća i strahujete da će ljudi otkriti da ih samo zavaravate, da zapravo vi ništa ne znate, nikada niste zadovoljni svojim radom i mislite da bi drugi to bolje uradili i kada vam kažu da ste odlični, vi i dalje sumnjate u sebe, ako ste se prepoznali u ovim rečenicama, vi patite od sindroma varalice (impostor syndrome). Prema istraživanjima, sindrom varalice pogađa čak 70% svetskog stanovništva.
Sindrom varalice je psihološki obrazac u kojem pojedinac sumnja u svoje veštine, talente ili dostignuća i ima uporni unutrašnji strah da će biti izložen kao „prevara“. Pored svih spoljnih dokaza o svojoj sposobnosti, ljudi koji doživljavaju ovaj fenomen i dalje su uvereni da su prevaranti i da zaista ne zaslužuju sav taj uspeh koji su postigli.
Zbog ovog osećaja mnogi ljudi ne dele sa drugim ljudima svoje talente, ideje, jer smatraju da nisu dovoljno dobri ili nisu dovoljno originalni. A ako ih podele, smatraju da nisu dobre i ne umeju da prihvate uspeh za koji su evidentno oni zaslužni.
I sama se ponekad ovako osećam i jako je teško umiriti ovaj osećaj jer jako odzvanja u glavi. Ljudi ti uporno govore da to što radiš je odlično, a ti sebi za sve možeš vrlo lako da nađeš zamerku. Kada neko kaže kako se ti razumeš u određenu oblast, tebe hvata muka i razmišljaš kako će otkriti da si ti potpuni neznalica.
Mnogi naučnici su se bavili ovom temom i pitali ste odakle dolazi ovaj osećaj i zašto tako mnogo uspešnih ljudi pati od njega. Zaista je neverovatno koliko bitnih ljudi i ikona današnjice su se jednom osećali kao da ne zaslužuju uspeh koji su postigli, a evo neki od njih:
„Napisala sam 11 knjiga, ali svaki put pomislim: ‘uh, sada će se saznati, sada će se obelodaniti da sam varalica i da je moj uspeh samo splet srećnih oklonosti.„ Maya Angelou
„Bez obzira na to što smo učinili, dolazi tačka u kojoj mislite:“ Kako sam došao ovde? Kada će otkriti da sam u stvari prevarant i oduzeti mi sve? “ Tom Henks
Imao sam ogromne probleme sa samopouzdanjem i vrlo nisko samopoštovanje, koje sam skrivao iza opsesivnog pisanja i izvođenja. Stvarno sam se mnogo puta osećao krajnje neadekvatno i kao pravi prevarant.“ Dejvid Bouvi
„Nemam nikakvih posebnih talenata i zato mislim da moj rad nije zaslužio toliko pažnje koliko ga dobija.“ Albert Ajnštajn
Termin „sindrom varalice“ uvele su Paulina Klens i Suzan Imes 1970. godine kako bi opisale psihološki obrazac koji je povezan sa strahovima, prevarom i nezasluženim uspehom. Radeći na projektu „Terapija 150 uspešnih žena“ uvidele su da uprkos izvanrednom visokom profesionalnom postignuću, dokazima u vidu diploma, nagrada, većina tih žena nije uspela da svoj uspeh priznaju. Mislile su da u stvari one nisu inteligentne i da su svaku osobu koja misli suprotno uspele da prevare i obmanu.
Kako pobediti ovaj sindrom?
1. Podelite svoj problem sa drugima – jako je bitno reći na glas da vas ovo muči ili bilo šta što vam ne da mira. Potražite pomoć i razumevanje od ljudi koji su vam bliski i kojima verujete. Možda i ljudi oko vas se isto osećaju, samo ne žele da im se ljudi smeju i da misle da izmišljaju. Pozovite prijatelja ili vama bitnu osobu u momentima kada se osećate kao „varalica“ i sigurna sam da će vas oni prizemljiti i podsetiti koliko ste vi zapravo sjajni i reći vam da samo tako nastavite.
2. Zapišite sva vaša postignuća – ovo je isceljujuće na mnogo nivoa. Pisanje dnevnika i zahvaljivanje za mene spada u jednu od takođe odličnih tehnika pored ove. Mnogo puta sam upala u ovu zamku, misleći kako sve što radim ne valja. Smirim se, uzmem papir ili laptop i lepo zapišem sve što sam ikada dobro uradila, ako se setim svega naravno, pročitam više puta i nastavim dalje sa mnogo više samopouzdanja nego par trenutaka pre toga.
3. Napredak, ne savršentstvo – sindrom varalice ima dosta veze sa perfekcionizmom i strahom od neuspeha. Kako bismo sebe smirili, moramo da se pomirimo sa činjenicom da će uvek biti boljih od nas i da to ne treba da nas sputava, već motiviše, da i mi možemo vremenom da napredujemo i dođemo do tog nivoa. Zato, radi to što te čini srećnim, daj sve od sebe i nemoj da se brineš da li je dovoljno dobro, jer je tvoje i vremenom će sve na čemu radiš da napreduje. Garantujem ti.
4. Osvestite situaciju – pored ovog sindroma, svi se ponekad osećamo kao da ne radimo stvari kako treba i da to može bolje. Bitno da smo svesna bića i da znamo kako se osećamo i da ta osećanja pratimo. Prihvatite greške i neuspehe kao sastavne delove posla i života.
5. Prihvatite odgovornost za svoj život – kako prihvatate odgovornost za sve svoje neuspehe, isto tako oberučke prihvatite svoje uspehe i nastavite dalje sa radom i ličnim razvojem. Moramo da naučimo da cenimo i volimo sebe više i da prihvatimo sve svoje pobede isto kao i poraze.
6. Dajte sebi prostora i ljubavi – ovo je jako bitna, ako ne i najbitnija stavka. Nekad smo sami sebi prepreka. Moramo da pristupamo sebi sa ljubavlju i pažnjom. Kada se osećamo loše ili imamo sve „simptome“ ovog sindroma, treba da zastanemo, prihvatimo sebe i situcaciju, damo sebi vremena i nastavimo dalje sa uverenjem da šta god da uradimo je dovoljno i da je to nešto naše i posebno.
________________
Ćao dragi čitaocu, moje ime je Sara Krstić.
Imam 23 godine, student sam i pre svega ljudsko biće koje želi da ostvari svoje snove i posluži kao inspiracija drugima. Volim da pišem o svojim strastima, mislima i čudima koje nam nudi ovaj svet u kojem živimo.
Osnivač sam Melanholik bloga. Osnovala sam ga sa misijom da drugima prikažem kako je sve moguće, samo ako to jako želite i spremni ste da radite. Pitate se zašto baš Melanholik? Pa melanholik je moj temperament i uverićete se i sami u to kroz neke od mojih tekstova.
About Author
