Sve jeseni mirišu na tebe.
I sve kiše hladne
u džepove kaputa mi stanu.
Od olova mi neke teške kapi,
po vrh usni bride.
Zaustio bih, al’ ne mogu.
Ne znam zašto…
Nisu ptice krive.
Ni lišće kad mi o korak zapne.
Jesen je. Ona je.
Kriva za sve moje…
I nova će na tebe da sveži.
Ako je bude…
Isti ću korak da nosim.
I isti vazduh da pijem.
Jer sve jeseni mirišu na tebe.
I sve kiše hladne
u džepove kaputa mi stanu.
__________
Ivan Sokač – Biobibliografija
Ivan Sokač rođen je u Beogradu 1975. godine. Prozni pisac i poeta, član Udruženja književnika Srbije. Do 2020. godine autor je deset publikacija beletristike. Nagrađen ordenom Antona Pavloviča Čehova, koji dodeljuje Savez pisaca Rusije za doprinos savremenoj ruskoj književnosti, nominovan u Moskvi za književnu nagradu „Sergej Jesenjin” (2018) i uvršten u „Antologiju ruske poezije” (2019). Prestižno izdanje savremene poezije na nemačkom jeziku „Frankfurter Bibliothek” (August von Goethe, 2020), prisutno u nacionalnim bibliotekama Nemačke i Švajcarske, Bečkoj državnoj biblioteci, kao i Nacionalnoj kongresnoj biblioteci u Vašingtonu, takođe sadrži pesme Ivana Sokača, čija je poezija uvrštena i u antologiju posleratne srpske poezije „pesnika rođenih 1946-1996” (2020). Prevođen i prisutan u inostranim i domaćim književnim krugovima.