Gde god da ideš, sunce sa sobom nosi.
Nekad u očima, nekad u pokretu, a nekad i u kosi.
U tuđi dom svetlo samo unesi.
Jedino radost i smeh donesi.
Na senku onih što voliš, nek samo zrak sunca stane.
Podeli s drugima svoje najlepše dane.
Kad god možeš, uvek ruku pruži.
Sve se to vrati, sve se razduži.
Ako ne moraš, nikog ne žalosti.
Pametniji budi, i oprosti.
Zbog sebe, zbog vremena koje je dragoceno,
ne daj da se uzalud troši.
Ne srdi se i ne brini, nisu svi ljudi loši.
Gledaj da se što vise kupaš sunčevim zracima,
a manje da toneš u blatu.
Zapamti, svi smo ovde samo gosti.
Uživaj, bez obzira na kom si spratu.
Odvaži se, prati svoje snove.
Al’ nek te neko uvek raširenih ruku čeka.
Ne diži zidove, već ruši ograde,
ne gledaj ljude iz daleka.
Nek ti početak bude dobar,
i nek te dobra sreća prati.
Sa svetlom pođi, sa svetlom hodaj,
a sa svetlom se i vrati.
_________
Autor teksta: 
Zovem se Miljana Jovanović. Imam 23 godina. Diplomirani sam ekonomista, sa Master Akademskim studijama u toku. Radim u računovodstvu i to je posao kojim želim da se bavim u životu. Brojke su moja velika ljubav, ali pisanje je prva. Dosada sam pisala samo za sebe, ali sada mislim da bi bilo lepo da me neko čuje. Umetnost je moja strast. Sanjar sam, volim da stvari krojim i udešavam po svojoj meri. Dobar sam i pomalo čudan stvor. Verujem sebi. Moj moto je jednostavno: „Kad hoćeš, možeš sve“.
About Author
