Verujem da svako od nas makar jednom u životu dobije priliku koja može da mu promeni život iz korena. Bilo da je u pitanju poslovna ponuda, putovanje koje će mu doneti novi pogled na svet ili iskustvo kroz koje će oplemeniti svoj um novim idejama i znanjem. U zavisnosti od svega toga, na nama je da odlučimo želimo li da stvorimo nešto vredno po nas same a i druge ili ipak ne.
Živeći sopstveni život, mi stvaramo priče. Ne bratovljev, komšijin ili neke ličnosti sa Instagrama, već naš. Ne pretvaramo se da budemo ono što nismo, da se hranimo u restoranima gde nam hrana nije po ukusu niti da odlazimo u bioskop kako bi pogledali određeni film samo zato što je neko tamo rekao da je sjajan, a nije naš žanr. Život unikatan po nas same, značajan po dobrom za društvo kom pripadamo te paket lepih i zanimljivih događaja koje ćemo nekada, negde, sa sjajem u očima uspeti da dočaramo onima koji posle nas i ostanu. Na našu žalost, a možda i sreću, nemamo magičan tunel iz kojeg možemo izaći kao Super Mario u svojoj igrici kada ne uspemo u pređenoj nam misiji zvanoj Sačuvati život. Život naš ljudski na ovoj planeti zvanoj Zemlji je samo jedan, zato stvorimo priču vrednu svakoe sekunde čitanja.
Naša lepa reč upućena prodavačici u kiosku može popraviti sumoran dan u malom prostoru dva sa dva, kupljen buketić cveća majci kod bakice na uglu ulice će njoj vise značiti nego nama samima i ostavljen koji dinar ispred crkvene porte ljudima koji ne bi bili tu da nemaju drugu opciju znači hrana za taj dan. Mali gestovi i znaci pažnje i ljubaznosti čine naš život lepšim, uzvišenijim i zaista vrednim življenja. Svakim tim činom ispisujemo stranice naše knjige i time stvaramo životne priče. Svojim ličnim primerima pokazujemo se drugima kao primer vredan sledenja, a to je ono što čini ovo društvo vrednim pripadanja.
Svesno, a često i nesvesno, radimo stvari rutinski, ni ne razmišljajući da li nas neko posmatra sa strane i ima li to delanje nekog uticaja na život ljudi oko nas. Neko će iz našeg življenja života uzeti samo ono lepo te se truditi da isto radi i u svom, čime će se dati niz nastaviti, dok će pak neko drugi zapaziti samo one lošije strane našeg života i odlučiti da one nisu vredne čitanja i pažnje. Trudimo se svakodnevno da ponudimo svetu one najlepše strane kako bi ga učinili boljim mestom za život.
Nemojmo dozvoliti da nam se život pretvori u rutinu životarenja bez ikakvog smisla i cilja. Živimo život svaki dan kao da nam je poslednji, i koliko briljantna i zastrašujuća misao to bila, ipak je stvarna, i naša. Ume da bude teško, naporno i na periode dosadno i loše, ali vredi, verujte mi, a to ćete jednog dana uvideti i sami. Uzgred, ne zaboravimo- samo mi imamo papir i olovku za svoju priču.
_____________________________________
Andrea Dobrosavljević
Rođena sam u Šapcu 9. septembra 2001. godine. Završila Gimnaziju, student sam Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Veliki sam zaljubljenik u pozorište, volim glumu i sve što se dešava na “daskama koje život znače”. Volim da čitam knjige, pišem, gledam filmove, putujem i da provodim vreme u prirodi sa svojom porodicom i prijateljima. U slobodno vreme crtam, učim jezike i slušam muziku. Jednom rečju, volim život i raširenih ruku prihvatam svo ono dobro koje mi pruža.
