Tamara Aleksić: Verujem da posvećenost poslu, sreća i talenat nekako uvek isplivaju na površinu

Znamo je kao Mirjanu iz „Šešir profesora Koste Vujića“, Lenku iz „Santa Maria della Salute“, ali ono po čemu je najviše prepoznajemo su njene sjajne plave oči i osmeh koji nikada ne skida sa lica. Kako se odlučila da postane glumica, bez čega ne izlazi iz kuće i šta misli o današnjem vremenu, rećiće vam upravo ona, Tamara Aleksić.

 

Tamara, recite nam, da li ste od malih nogu maštali da postanete glumica, ili se pak desio neki ’’klik’’ kada ste shvatili da je to ono čime zaista želite da se bavite u životu?

 

 

Mislim da ne bih ‘otišla u glumu’ da nisam bila u horu pozorištanca ’’Puž’’, sa 6 godina i upoznala Slobodanku Cacu Aleksic i njenog supruga Branka Milićevića Kockicu. Tu sam se prvi put upoznala sa glumom ali i, možda, najbitnijim aspekotom pozorista – zajedništvom. Ta spoznaja da kvalitet dolazi zajedničkim doprinosom gde je svaki ‘šraf’ bitan i da mašta zaista može svašta me je od tada fascinirao. Da je pričanje priče na prvom mestu, a da smo svi u svojstvu te priče. Ta konstanta igra, ta ljubav, ne podcenjivanje publike, već zajedništvo unutar ljudi na sceni i publike…To je ono sto me je privuklo.

 

 

Diplomirali ste glumu na Fakultetu dramskih umetnosti u klasi profesora Dragana Petrovića Peleta. Uzimajući u obzir da čuveni profesor Pele izvodi klase sa najuspešnijim glumcima, kako Vi opisujete period školovanja na tom fakultetu i u toj klasi.

 

 

Profesor Pele je neko ko je divan glumac, sjajan pedagog i čovek kome je stalo do profesionalnog života svojih studenata, ali i do njihovog fizičkog i mentalnog zdravlja. Njemu je prosto stalo do ljudi. I to je nešto sto je tako opipljivo i tako bitno za rad sa ljudima. Savet koji nikada neću zaboraviti je da je glumac jedini advokat svog lika. I to je poprilično oblikovalo način na koji ja želim da pristupim ulogama koje tumačim.

 

 

Sada je već postalo uobičajeno da Vas gledamo u Šotrinim projektima, što je zaista fantastično. Da li biste podelili sa nama koji Šotrin savet ćete pamtiti do kraja života?

 

 

’’Daj mi tu Džon Vejn glumu’’. (smeh) , mislim da je to ono sto je najviše tražio. Taj minimalistički pristup ekspresije, ali da emocija postoji. Postoji nešto sto zovemo ’’Šotrom jako krupni plan’’. To je onaj krupnjak u kome se vide u prvom planu oči glumaca. To je poverenje u glumce koje je odabrao, jer kao sto znate – oči ne lazu.

 

 

Uloga Lenke u seriji ’’Santa Maria della Salute’’ učinila Vas je još popularnijom pa, smatrate li da je popularnost u Srbiji merilo za vrednost jednog mladog glumca?

 

 

I dalje ne vidim ni svrhu ni potrebu za popularnošću. Neosporno to jeste nešto sto je uspostavljeno kao bitan faktor za odabir glumaca tj. njihov sledeći angazman, ali verujem da posvećenost poslu, sreća i talenat nekako uvek isplivaju na površinu. Bez obzira na to koliko si se provlačio po novinama, portalima ili koliko imas pratioca na drustvenim mrežama.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Izuzev pozorišnih predstava, publika Vas zna i po serijama koje su bazirane na period čuvene epohe. Da možete, postoji li nešto što biste vratili iz tog perioda u sadašnji, XXI vek?

 

 

Ne. Mislim da svako vreme ima svoje izazove, ali je pitanje kako se pojedinac bori pritiv njih. Rasne, verske, nacionalne, polne diskriminacije, seksualna, polna opredeljenja.. Sve su to stvari sa kojima su trenutno ljudi primorani da se suočene, što mislim da je užasno bitno. Ne mogu da govorim za neko prošlo vreme, prosto jer nisam živela u njemu ( mogu da ga rekonstuisem sa pridatim nekim svojim stavovima koji cine mene osobom koja jesam) ali mogu da govorim za ovo vreme u kome živimo. I mislim da je bitno stalno težiti ka spoznajom sebe i sveta oko sebe.

 

 

Ne možemo a da ne spomenemo i to da u novoj seriji ’’Kralj’’, čije je snimanje u toku, tumačite lik kraljice Marije Karađorđević. Kolika je privilegija za Vas tumačiti lik takve jedne ličnosti?

 

 

Privilegija ili odgovornost ? Oba su golema, samo je pitanje kako im pristupite. Sa jedne strane morate da upoznate tu osobu koju tumačite, ali i da znate za priču koliko je neophodno da prikazete. Konkretno za Mariju, produkcija ’’Vision Team’’ mi je omogućila časove francuskog, rumunskog, vožnje, ugojila sam se 7kg, ofarbala u smedje, imala privilegiju da se bavim i izucavam mesecima Marijom, knjigama pisanim o njoj, dokumentarnim snimcima, dobrotvornom radu kojim se bavila, ali priča nekada nema dovoljno prostora da prikaze sve to. I u seriji i filmu vidimo samo jednu od njenih bitnih crta, a to je – njena ljubav i podrška prema čoveku sa kojim je bila u braku, Aleksandru.

 

 

 

 

 

 

 

Da li spadate u one glumce koji ne vole sebe da gledaju na velikom platnu/malim ekranima, ili rado gledate svoju glumu da bi videli kako ste i na koji način šta izveli?

 

Jako mi je neprijatno da se vidim ili čujem, ali predjem preko toga da bih sagledala gde sam grešila i kako to mogu da ispravim.

 

 

Da je Vaš život film, koji bi naziv nosio?

 

’’Život je cudo’’.

 

 

Važite za osobu vedrog i veselog duha, osobu koja je uvek nasmejana. Smatrate li da je danas biti nasmejan i imati pozitivan stav ’’izašlo iz mode’’, ili je to do toga što nam je rečeno da je hladnokrvan izraz lica danas ’’in’’?

 

 

Uf. Hvala, kao prvo na toj percepciji. Kao drugo mogu samo da kažem da verujem da je najbitnije biti veran sebi. A to sto je ‘in’ ili nije ‘in’ je nešto sto je nametnuto. ‘In’ tebi je ono sto si ti. A ljubaznost tj. razumevanje za druge (i sebe) je nešto bi trebalo da bude deo svakog čoveka.

 

 

Imate li nekih neostvarenih želja koje planirate uskoro i da realizujete?

 

Za sada sam zadovoljna.

 

 

 Ako je sudeći po Vašem Instagram nalogu, možemo primetiti da ste veliki ljubitelj mačaka. Volite li i ostale životinje podjednako ili su mačke ipak prioritet?

 

 

Ako obratite pažnju, sve životinje su tu podjednako zastupljene. Odrasla sam sa psima, samo sam tokom godina shvatila da su mačke nešto satanizovane. Posebno crne. Doduše i psi. Oni se svi mnogo teže uslovljavaju. To je neka predrasuda koja nam je ostala u nasleđu, za koju bih volela da se razbije što pre. Ipak su to živa bića, željna ljubavi koju zbog sumobolnih predrasuda odbijaju ljudi da vole. A vrlo su voljna, željna da budu članovi nečije porodice.

 

 

Ako biste izdvojili jednu knjigu koju bi poneli na pusto ostrvo, koja bi to knjiga bila?

 

Jao… Da li bih mogla celu biblioteku ? (smeh), nemam. Trenutno mogu da izdvojim – ’’Strength to Love’’ Martina Lutera King-a, ’’Born of Crime’’ Travisa Noaha i ’’O smrti’  Vladete Jerotića.

 

 Bez koje 3 stvari ne izlazite iz kuće?

 

Notesa i olovke. Knjige. Muzike.

 

 

Navedite jedno putovanje koje ćete pamtiti do kraja života i zašto?

 

Indija. Grad Pune. Tu sam čula jednu videla najnasmejanije ljude, uprkos staležu, veroispovesti, koji su izgovarali da su naučeni jednom jednostavnom parolom u životu: ’’Kada vidiš čoveka na ulici bez osmeha, tvoj zadatak je da mu podaris svoj’’.

 

 

I za kraj, Tamara, koji savet biste dali nekome ko sada možda želi da upiše glumu i da mu to bude životni poziv?

 

Srećno.

 

 

Hvala Vam što ste pristali da date intervju za naš magazin i želimo Vam još više uspeha u daljoj karijeri!

 

 

 

 

 

 

 

 

_____________

 

 

Autor: Andrea Dobrosavljević   

 

Rođena sam u Šapcu 9. septembra 2001. godine. Završila Gimnaziju, student sam Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Veliki sam zaljubljenik u pozorište, volim glumu i sve što se dešava na “daskama koje život znače”. Volim da čitam knjige, pišem, gledam filmove, putujem i da provodim vreme u prirodi sa svojom porodicom i prijateljima. U slobodno vreme crtam, učim jezike i slušam muziku. Jednom rečju, volim život i raširenih ruku prihvatam svo ono dobro koje mi pruža.

 

 

 

 

Pretplati se za više korisnih informacija

We don’t spam! Read our privacy policy for more info.

close

WANT MORE?

PRETPLATI SE ZA VIŠE KORISNIH INFORMACIJA

We don’t spam! Read our privacy policy for more info.

1 thought on “Tamara Aleksić: Verujem da posvećenost poslu, sreća i talenat nekako uvek isplivaju na površinu

Оставите одговор

%d bloggers like this: