TEODORA VUKOVIĆ: Sada nema razlike između Teodore i Ultravioletne, konačno smo jedno

Pred nama je je osoba koja za sebe kaže da je ona ful umetnički paketić. O tome svedoči sada već objavljena knjiga, bavi se baletom od svoje šeste godine, pisanjem, a najvažnije od svega jeste da je ta umetnost pokreće. Njeno ime je Teodora Vuković, na instagramu poznatija kao Ultravioletna, rođena je u Paraćinu. Ima 19 godina i trenutno studira novinarstvo. Pre objavljivanja svoje prve knjige, ona je nesebično svoju dušu i emocije delila na svom instagram profilu Ultravioletna. Naišla je na veliku podršku ljudi koji su prepoznali njenu iskrenost i hrabrost da svoje emocije pretoči na papir, jer kako ona kaže: ,, Papir mora i treba da trpi. Mi ne moramo.” 

 

 “Njena poezija predstavljaju glas mlade generacije umetnika-buntovnika, koji se ne plaše da glasno I prkosno izgovore svoje misli, dok najveće tajne duše poklanjaju noćima, u kojima je inspiracija, baš kao I ljubav jača od razuma.”

 

U nastavku će nam Teodora otkriti nešto više o knjizi i onome što nas sve zanima,  zašto baš Ultravioletna?

 

 

Prvo da krenemo od onog najvažnijeg pitanja, kako si? Sigurna sam da te i dalje drži uzbuđenje od objavljivanja svoje prve knjige?

 


Uh, odlično pitanje. Mogu reći da sam jako umorna, ali u isto vreme i euforična. I dalje me sve to drži i sve mi je nekako nestvarno. Kao da se ne dešava meni. Itekako me i dalje drži, samo što me sada drže i glavobolje. Ali sve je to deo ove ljubavi.

 

Kada si shvatila da želiš da pišeš i da je to nešto čemu želiš da se posvetiš i daš sebe celu? Da li je to bilo nešto o čemu si sanjala kao mala ili je postojalo nešto drugo?

 


Pa nije baš bilo nešto o čemu sam sanjala, sve je to kod mene dolazilo totalno spontano. Ja još uvek i ne shvatam da ja želim da pišem, to ide samo od sebe. Celu sebe dajem jer se posle toga bolje osećam. Stavim sve na papir i dozvolim mu da on oseti težinu mojih reči kako bih se ja oslobodila tog tereta. Papir mora i treba da pati. Mi ne moramo.

 

 

 

 

Da li svakodnevno pišeš ili pišeš samo kada imaš nalet inspiracije? 

 


Pa,  ja doduše svakog dana imam nalet inspiracije. Retko kad mi se desi da prođe dan a da ne napišem ništa, baš kad me zadesi neka blokada, ali to je retko.

 

 

Da li je knjiga pisana u sitne sate, pa je zato to i najbolje vreme za čitanje iste?

 

Da. Obično i pišem noću. Tada imam najviše vremena za sebe, sama sam sa svojim mislima i mogu potpuno tome da se prepustim. Nekad znam da pišem  i do svitanja.

 

 

 

 

 

Zašto baš ultravioletna? Sigurna sam da mnoge čitaoce zanima, šta se krije iza tog imena i sada već naslova tvoje knjige?

 

Milion puta su me ovo pitali, slažem se, uvek ih to najviše zanima. Doduše, Ultravioletna sam ja. Nekad je to bilo sve ono otrovno u meni, sve ono što sam osećala a nisam mogla da kažem nikako sem ispisanim slovima. Danas smo se već spojile ona i ja. Sada nema razlike između Teodore i Ultravioletne, konačno smo jedno.

 

 

 

Pročitaj i: UROŠ TIMIĆ: „Antihristov pakt“ biće potpuno ,,iskakanje iz voza” u nešto sasvim novo

 

 

Da li si imala strah od osude nakon objavljivanja knjige?

 

Iskreno, ne, čak bih i želela da čujem neke. Koliko god to nekad možda bilo teško, meni bi pomoglo da još više radim na sebi. Ne bih nazadovala, samo bi me još više motivisalo da radim.

 

Šta bi preporučila ljudima koji su na putu da postanu pisci? Neki saveti?

 

Ono što uvek i kažem zapravo –
1. Originalnost
2. Konstantan rad bez odustajanja
3. Potpuna i čista emocija

 


Bez ovoga svaki tekst je bezvredan. Ništa se ne radi ako se ne voli. Koja je poenta da se nešto napiše ako nisi dao celog sebe za to? Ili, kada neko ukrade tuđe tekstove, može li biti ponosan na sebe? Pravi pisac mora sve ovo ispratiti da bi zapravo bio PISAC.

 

 

 

 

 

 

 

 

Približi nam nešto više o knjizi? Koliko je dugo trajao proces pisanja?

 


To je zbirka poezije i proze. O ljubavi generalno, ljubavi prema sebi, prema bližnjima.. Takođe, tu su neki  tekstovi koji se tiču samo mene, moj lični pečat. Sve se to da brzo prepoznati kada se vidi knjiga.  Sam proces, da budem iskrena, ne znam. Trajalo je dugo, svakako. Nekih osam meseci aktivnog rada a pored toga su tu i tekstovi koji su napisani u nekoj daljoj prošlosti. Prikupila sam sve gde sam otvorila dušu. Tako da slobodno mogu da kažem da taj proces traje od kad pišem.

 

 

 

 

 Imaš veliku instagram armiju. Da li si u kontaktu sa svojim pratiocima i da li su ti oni bili vetar u leđa za objavljivanje knjige?

 

 


Oh,da! Trudim se da se sa svima čujem, da svima odgovorim kad god mogu, da pomognem, posavetujem, popričam. Neki su mi čak jako dobri prijatelji sada, čujemo se svaki dan, družimo se.. Mnogo ljudi sam upoznala tako. Svi su oni vetar u leđa, kao što je neko i ko slučajno dođe na profil, pročita nešto i izađe. Sve i svako je uvek vetar u leđa, čak i onaj ko me ne ceni zapravo.
Pitanje je samo kako ćemo mi taj vetar usmeriti. Ja biram da sve usmerim u svoju korist. Ništa me ne može odvojiti od puta kada imam zacrtan cilj.

 

 


Hvala ti puno na odvojenom vremenu i odgovorima. Tim portala Lips&Heels ti čestita na objavljivanju prve knjige 🙂

 

 

 

 

 

___________

 

Autor:                         

Ja sam Melanholik. Iza ovog imena se krije devojka od 23 godine, student i pre svega ljudsko biće koje želi da ostvari svoje snove i posluži kao inspiracija drugima. Volim da pišem o svojim strastima, mislima i čudima koje nam nudi ovaj svet u kojem živimo.

Osnovala sam Melanholik sa misijom da drugima prikažem kako je sve moguće, samo ako to jako želite i spremni ste da radite. Pitate se zašto baš Melanholik? Pa melanholik je moj temperament i uverićete se i sami u to kroz neke od mojih tekstova.

 

 

 

Pretplati se za više korisnih informacija

We don’t spam! Read our privacy policy for more info.

close

WANT MORE?

PRETPLATI SE ZA VIŠE KORISNIH INFORMACIJA

We don’t spam! Read our privacy policy for more info.

Оставите одговор

%d bloggers like this: