Zašto se većina ljudi ne usuđuje da ostvari svoje snove

Kada govorimo o ostvarivanju svojih snova, mislimo na svo ono maštanje kada smo bili mali, da imamo ovo, da imamo ono, da se bavimo ovim, da otputujemo tamo ili kada smo došli u godine kada želimo da imamo partnera iz snova, da započnemo nešto svoje i još mnogo toga, sve zavisi od osobe do osobe. To sve zaista prelepo zvuči i sigurno je lep osećaj doći do svega toga. Ali ono o čemu niko ne razmišlja ili jedino o čemu razmišljamo i zbog čega neki ljudi i odustanu i pre nego što su probali, jeste sam put do tog našeg glavnog cilja, odnosno ostvarenja snova.

To su ponekad godine i godine truda. Naravno, može se desiti da doživimo uspeh u kratkom periodu, ali treba njega i održavati, a to je drugi najteži deo puta. Prvi već i sami znate koji je.
Cena uspeha je težak rad, posvećenost poslu, i odlučnost da bilo pobedili ili izgubili, damo sve od sebe zadatku koji nam je bio u rukama.“ – Vins Lombardi
Uspeh nosi sa sobom odgovornost. A mi ljudi se plašimo odgovornosti. Svima nam je lakše kada niko od nas ništa ne očekuje, kada nemamo određeni pritisak, kada niko ni ne obraća pažnju na nas. U prevodu, kada smo u svojoj zoni komfora, tamo zaista jeste najlepše, ali se tamo ne dešava napredak. I toga smo svi vrlo svesni. Nismo istrajni, i čim naiđe prva prepreka mi odustanemo uz tvrdnju „ vidiš da ne može“ ili „eto prvi znak da treba da odustanem“. Čudna smo mi sorta, želimo uspeh ili ostvarenje svojih snova, a ne želimo da platimo cenu istog. Ne verujemo u sebe i svoje sposobnosti, svoje ideje, svoj potencijal, ne verujemo u proces ili nemamo jasan cilj i goruću želju za ostvarenje istog. A samo kada bismo imali malo više vere, pa ne bi nas zaustavili ni najgore nevreme, ni hiljadu ljudi koji nam kažu da to ne može. Jer kada zaumeš stav da ćeš nešto da ostvariš i daš sebe celog, videčeš da će tako i biti. Ne kažu džabe „Kako zračiš, tako i privlačiš“.
Ništa nije nemoguće za onoga ko ima volju pokušati.“ – Aleksandar Veliki
Godinu dana rada na sebi, čitanja knjiga, podkasta, redovnog posvećivanja sebi, treniranja i tek tada sam se usudila. Prvo sam morala da otklonim sva svoja pogrešnja uverenja o životu, da steknem ponovo samopouzdanje i disciplinu, koje sam dozvolila da mi se izgubi tokom života. Uvek sam znala otprilike čime želim da se bavim, a nikada nisam bila stopostotno sigurna, a i da jesam, bila sam previše nesigurna duša da bih se usudila bilo šta da probam. Jer „ko sam ja da ja nekome nešto pričam i objašnjavam“ i ostale nesigurnosti od kojih sam jedva pobegla. Nije lako, nije lako biti sebi najveći neprijatelj. Jer ako vi u sebi ne vidite vrednost i da imate nešto da kažete, ko će? I onda je prolazilo vreme, ja sam se sve bolje osećala u svojoj koži i polako su mi počele dolaziti ideje „šta bi bilo kad bi ovo pokušala?“, „ništa me ne košta da probam.“, „volim da pišem.“ I tada sam osetila kako se moje razmišljanje u potpunosti promenilo i tada sam znala da je sada pravo vreme, iako je uvek pravo vreme, ali kako to objasniti nekome ko se bojao sveta.
Većina nas je uplašeno da proba da ostvari svoje snove, misleći kako nismo dovoljno dobri, ne vidimo svoju vrednost, bojimo se tuđeg mišljenja i ima jos mnogo stvari, sigurna sam, jer svako ima svoje neke skrivene razloge. Jednom prilikom čitajući knjigu, naišla sam na 10 ljudskih kajanja i bila je dovoljna jedna stavka da mi bude vetar u leđa:„poslednji je dan tvog života i shvataš da nisi ostvario svoje mogućnosti, čak ni približno tome“ . I ja tu kažem sebi: „Ma ko ga šiša, uradiću to“. Bolje da se kajem za nešto što sam uradila, nego da provedem život pitajući se šta bi bilo da jesam. Ne dopustite sebi i drugima da vam budu barijera između vas i vaših snova.
______________

Autor:                         

Ja sam Melanholik. Iza ovog imena se krije devojka od 23 godine, student i pre svega ljudsko biće koje želi da ostvari svoje snove i posluži kao inspiracija drugima. Volim da pišem o svojim strastima, mislima i čudima koje nam nudi ovaj svet u kojem živimo.

Osnovala sam Melanholik sa misijom da drugima prikažem kako je sve moguće, samo ako to jako želite i spremni ste da radite. Pitate se zašto baš Melanholik? Pa melanholik je moj temperament i uverićete se i sami u to kroz neke od mojih tekstova

 26 total views,  1 views today

3 thoughts on “Zašto se većina ljudi ne usuđuje da ostvari svoje snove

  1. Повратни пинг: Vera u život | Lips&Heels