Ne znam u kom će smeru ići ovaj tekst, niti kako će biti prihvaćen. Možda ću mu na kraju promeniti i naslov. I to je u redu.
Osetila sam potrebu da pišem drugačije – običnim, nestručnim jezikom. Bez razmišljanja o SEO pravilima, bez kalkulisanja da li će se dobro rangirati na Guglu. Samo da sednemo i “popričamo”. Da vam napišem šta se zaista dešava iza kulisa.
Ovo je, na neki način, i zahvalnost. Jer ste sa mnom već deset godina. Ne svi, naravno, ali neki od vas jesu, i to znači više nego što mogu da objasnim.
Ovaj portal postoji deset godina. I sa njim sam prošla sve, od prvih odbijanja, mejlova na koje niko nije odgovarao, do trenutaka kada sam gurala napred više iz inata nego iz snage. Obrisala bih kolena, stresla prašinu i nastavila. Kao ona mala ja.
U jednom trenutku, poželela sam da ovo postane moj jedini posao. Zavolela sam pisanje. Zavolela ljude. Stopila se sa Lips&Heels-om.
I da – rizikovala sam. Dala otkaz. Odlučila da dam celu sebe ovome.
Nije bilo lako. Bilo je dana kada sam krišom gledala poslove koje bih mogla da radim od kuće, uz ovo. Nisam želela sebi da priznam da ne mogu uvek da izguram mesec, kada se plate porezi, troškovi, kada treba platiti pomoć. Većinu stvari sam rešavala sama. I gurala dalje.
Saradnje… nekada su bile drugačije. Lakše. Blogovi su imali svoju težinu. Danas je sve drugačije. Došli su neki novi ljudi, nove ideje, nova pravila igre.
I iskreno, dugo sam pokušavala da ostanem u toj trci.
Podržavala sam kulturu, pisala o stvarima koje volim, često bez ikakve koristi. Nosila laptop na letovanja. Pratila statistiku svakodnevno. Učila SEO. Imala sam i viziju, i želju, i znanje.
I onda sam, u jednom trenutku, shvatila nešto što nisam želela da priznam:
ovo više ne može da bude moj posao, bar ne na način na koji sam ga do tada radila.
Svaki kontakt sa marketing agencijama svodio se na isto – objavi tekst. Kada bih pomenula ozbiljniju saradnju, nastajao bi muk. Nije bilo prostora za naplatu. I to je trajalo.
Zato ovo i pišem.
Ne kao kraj, nego kao iskren početak.
Jer Lips&Heels neće nestati.
Ali više neće biti isto mesto.
Ovo je trenutak kada biram da budem iskrena i prema sebi i prema vama. Da promenim pravila, način, možda i smer. Da gradim nešto što ima smisla i za mene, a ne samo za algoritme.
Ako ste ovde već godinama – hvala vam.
Ako ste tek došli – dobrodošli.
Ovo više nije samo blog.
Ovo je novo poglavlje.