Svako od nas je negde čuo ili video da je fizička aktivnost blagotvorna, svi smo imali one momente odlučnosti kada baš tog trenutka odlučujemo da ćemo vežbati, ali ipak od ponedeljka ili prvog u mesecu. Potom, počinjemo da tražimo dovoljno jake izgovore zbog kojih ne želimo da odvojimo malo vremena za naše zdravlje i srećniju budućnost, toliko jake da čak i sami sebe uspemo da ubedimo da je to zaista tako. Ulaganje u zdravlje nikada nece biti promašena investicija, vec najbolja stvar koju smo mogli da poklonimo budućem sebi. Svaki momenat brige znači da zaista volimo život koji nam je pružen i ljude kojima je stalo do nas.
Koje su posledice loših životnih navika ?
Fizička neaktivnost nam je donela mnoge bolesti modernog doba tokom godina, sedentarni način života, neadekvatna ishrana, pušenje i prekomeran unos alkohola, samo su neki od uzročnika hroničnih bolesti koje su glavni razlog smrtnosti u svetu.
Fizički neaktivne osobe imaju dvostruko veći rizik od karcinoma debelog creva, osteoporoze, visokog krvnog pritiska i još mnogih poremećaja. Ljudi sve više vremena provode ispred ekrana, u sedećim položajima kod kuće i na poslu, hraneći se nezdravo što dovodi, iz godine u godinu, do sve većih procenata obolelih osoba.
Fizički neaktivno je 31,1% odraslog stanovništva i taj stepen neaktivnosti se povećava sa godinama starosti, istraživanja govore da čak 80.3 % adolescenata na svetskom nivou nije dovoljno fizički aktivno. Ovo su samo neki od brojeva koji bi trebalo da nas zabrinjavaju, ne smemo da se pravimo da ih ne vidimo. Poznato je još od davnina koliko redovna fizička aktivnost ima pozitivne uticaje na zdrastveno stanje čoveka, sada kada znamo sve ovo vreme je da se probudimo.
Biti zdrav ili ne biti,pitanje je sad?
Redovna fizicka aktivnost umerenog intenziteta, kao što su kućni poslovi, pešačenje, plivanje ili ples mogu značajno poboljšati kvalitet života i zdravlja, takodje je poznato da utiču na kvalitet sna, poboljšanja memorije i drugih funkcija mozga, pogotovo u starosti.
Kod osoba koje su neaktivne, samo mali porast aktivnosti je dovoljan da dodje do korisnih zdrastvenih promena. Stručnjaci preporučuju minimum 150 minuta fizičke aktivnosti nedeljno, ona podrazumeva sve pokrete koje izvode naši mišići i kojima je potrebna veća potrošnja energije nego u stanju mirovanja.
Hajde onda da zadamo zadatak sebi, počnimo da idemo na posao peške ili umesto lifta radije birajmo stepenice. Fizički aktivna deca imaju smanjen rizik od pojave hroničnih bolesti i gojaznosti u odraslom dobu. Prosto rečeno, biti aktivan znači živeti punim plućima sa osmehom na licu. Neka nam sve ove informacije budu motivacija da započnemo stil života koji nam može doneti mnogo benefita.
Odustajanje-reč koja ne treba da postoji u našem rečniku života
Svako od nas treba da postavi sebi nekoliko pitanja:
- Da li zaista volim sebe?
- Da li mi loše navike donose dobro?
Treba da shvatimo da je svaki početak težak i da je u redu da budemo čak malo i uplašeni, svi se mi bojimo promena i volimo naše životne navike takve kakve jesu jer eto, navikli smo se na njih. Navike je teško menjati, ali je to ono što nam je potebno, zato svaku promenu treba da započnemo sporim, ali sigurnim koracima koji će nas odvesti do cilja.
Hajde da budemo primer jedni drugima, konstantan rad na sebi, kako fizički tako i psihički može da nam pruži mnogobrojna zadovoljstva, a onda kada krenemo da ubiramo plodove našeg truda nećemo želeti da se vratimo na staro.
___________________
Autor:
Zovem se Slavka Trifunović
Bavim se fitnesom, koji obožavam, zaljubljenik sam u putovanja, fotografiju i pisanje. Cilj mi je da moju strast prema zdravom načinu života prenosim na ljude oko sebe, želim da dokažem da uz pozitivan stav možeš da ostvariš sta god da zamisliš.