U Aleksić galeriji savremene umetnosti u Kragujevcu, umetnica Ema Bregović otvorila je 14. juna novu izložbu „Love Inc.“, koja traje do 5. jula. Kroz seriju skulptura u formi dijamanta, izložba istražuje kako su ljubav, vrednost i moć tokom istorije postali deo iste tržišne logike.

Koristeći materijale poput drveta, inoxa i metala, Bregović razotkriva kako simboli večnosti i luksuza kriju priče o kolonijalizmu, nasilju i kapitalu – i poziva publiku da preispita šta danas zaista znači ljubav.

Zašto baš naslov Love Inc.?

Za ovu novu izložbu želela sam da dam korporativnu notu ljubavi. Poezija ljubavi se pretvorila u komercijalnu stvar koja mi je interesantna kada pričamo o umetnosti. U vremenu u kojem su afektivni režimi potrošnje isprepletani s krizom autentičnosti, ovom izložbom sam želela dati alate za razumevanje sveta koji smo nasledili i onog koji upravo stvaramo.

Kako si došla na ideju da koristiš dijamante kao glavni motiv?

Dijamanti nisu nosili toliku vrednost do marketinške kampanje De Beers, vlasnika najvećeg rudnika dijamanata u Africi. Slogan “A diamond is forever” oblikovao je savremenu percepciju ljubavi, ali pre svega – vrednosti. Dijamanti su fascinantni jer kada ih razložimo na molekularni nivo, to je samo karbon pod pritiskom. Taj isti karbon je izvor života. Dijamanti nose višeslojnu istoriju: kolonijalna eksploatacija, krvavi konflikti koje su finansirali, i na kraju reklame koje ih pretvaraju u simbol večnosti i klase. Kroz ovu seriju želim da istražim kako smo došli do tog kolektivnog mita.

U jednoj od skulptura koristiš drvo – materijal koji truli. Zašto baš drvo za dijamant?

Vrlo retko koristim drvo, više volim izdržljivost aluminijuma, mesinga i inoxa. Ali drvo je zapaljivo, osetljivo na vlagu i vreme – bio je savršen izbor za skulpturu Ignis. Htela sam da naglasim tu dihotomiju između materijala koji koristim i arhetipa kojeg predstavljam.

Kako izgleda tvoj stvaralački proces?

Dug je. Ponekad prođu i dve godine od prve skice do gotovog rada. Pisanje i čitanje zauzimaju veliki deo tog procesa, često više nego skiciranje. Moje skulpture zahtevaju dosta tehničke stručnosti. Pronalazak rešenja ume da potraje, ali imam tim s kojim radim još od svojih prvih radova – ljudi od poverenja su ključni za umetnika.

Koristiš li skice ili odmah radiš u materijalu?

Skice su polazna tačka, ali se sve dalje rešava 3D modelom. Moj rad zahteva veliku pripremu i tehničku preciznost da bih mogla da radim direktno sa materijalom.

Šta je po tvom mišljenju uloga umetnika danas?

Umetnik je svedok svog vremena. Na naš rad utiču političke odluke, lična iskustva i senzibilitet prema okolini. Nemoguće je to ignorisati – sve to nas hrani i pokreće u stvaranju.

U mnogim radovima koristiš arhetipske forme – zašto?

Volim da krenem od arhetipa i da ga preokrenem na način koji dovodi u pitanje ono što nam je poznato. Ta tenzija između forme i materijala otvara prostor za nove metafore. Na primer, u radu Yes I Do (Da, to želim), vjerenički prsten je napravljen od bodljikave žice i dijamanta od inoxa – što otvara pitanje ljubavi, braka i predanosti.

Ko su tvoje umetničke i književne inspiracije?

Od umetnika: Mircea Cantor, Adel Abdessemed, Marina Abramović, Braco Dimitrijević, Jeff Koons, Damien Hirst… ali poezija je veliki deo moje inspiracije. Bukovski, Verlaine, Rimbaud, pa i savremena Rupi Kaur.

Postoji li izložba iz snova?

Mislim da je san svakog umetnika da ostavi trag. Možda me put odvede na Venecijansko bijenale ili u Grand Palais u Parizu?

Radiš li već na nečemu novom?

Uvek. Nema stajanja. Volela bih da Love Inc. otputuje – iz Kragujevca u Beograd, pa još dalje.

Zašto je „Love Inc.“ važna danas

Kroz izložbu Love Inc., Ema Bregović ne nudi gotove odgovore – već postavlja pitanje:
da li je ljubav još uvek autentična, ili je postala proizvod?

Dijamant – vrhunac statusnog simbola – u njenim rukama postaje alat kritike.
A umetnost ponovo pokazuje da može da napravi pukotine u mitovima koje živimo.

Aleksić galerija savremene umetnosti, Kragujevac
do 5. jula