U vremenu kada muzika često nastaje u velikim studijima i timovima producenata, duo GemiNNi pokazuje da je za dobru pesmu ponekad dovoljna samo jedna soba, iskrena emocija i jaka kreativna veza.
Brat i sestra, Nemanja i Nataša, stoje iza projekta GemiNNi — autentične muzičke priče koja je svoju publiku počela da gradi iz kućnog studija, a potom i kroz nastup na Pesma za Evroviziju, gde su stigli do finala.
Njihova muzika je lična, ali prepoznatljiva, a proces stvaranja potpuno njihov — od prve ideje do finalne verzije. U razgovoru koji sledi otkrivaju kako rade, šta ih inspiriše i gde vide svoj put dalje.
Kako biste opisali GemiNNi nekome ko vas nikad nije slušao, ali bez korišćenja žanrova?
Geminni su brat i sestra koji muziku prave i snimaju u malom kućnom studiju. Sve radimo sami, od ideje do finalne verzije pesme. Inspiraciju nalazimo u svakodnevnom životu i stvarima koje nam se dešavaju, pa su pesme lične, ali verujemo da se u njima svako može pronaći. Volimo da napravimo dobar refren I hook u pesmi koji ti se vrti u glavi i kome se vraćaš. To nam je nekako i cilj, da pravimo muziku koja će ljudima biti bliska i kojoj će želeti da se vrate.
Šta ste kao klinci slušali zajedno i da li se to danas čuje u vašoj muzici?
Mislim da se čuje. Ja sam odrasla na pop muzici i izvođačima kao što su Adele, Christina Aguilera, Whitney Houston, Beyoncé i stalno sam pokušavala da pevam kao one. Nemanja je odrastao na malo drugačijoj muzici Beatlesima, Rolling Stonesima, Jimi Hendrix-u i sličnim legendama. On me je stalno „terao“ da slušam isto što i on, kao stariji brat, i sećam se da sam morala da znam napamet redosled članova Beatlesa na coveru „Red“ albuma. To mi je bio dnevni zadatak.
Naravno, naš ukus se vremenom menjao, ali mislim da to što slušaš u ranom detinjstvu ostavi neki pečat i sigurno utiče na razvoj tvoje ličnosti I tvoje kreativnosti ako se baviš muzikom. Sve to se čuje i i u našoj muzici, u načinu na koji stvaramo pesme, pišemo tekstove i melodiju, energiji izvođenja itd. Mislim da smo oboje odrasli slušajući zaista kvalitetnu muziku i da je to što smo odrasli slušajući različitu muziku dobra stvar jer uvek postoje dva pristupa kad pravimo pesmu, i tako nastaje ono što je karakteristično za naš zvuk.
Ko je od vas dvoje emotivniji u muzici, a ko racionalniji?
Oboje smo emotivni kada je muzika u pitanju, jer mislim da te dve stvari ne mogu jedna bez druge. Nema muzike bez emocije i obrnuto. Ali ako baš moramo da napravimo neku podelu, rekla bih da je Nemanja taj koji je emotivniji u muzici. Muzika je kod njega prisutna od malih nogu. Počeo je da svira gitaru sa 4–5 godina, slušao ploče, pevušio i jednostavno rastao uz to. Ta ljubav je vremenom samo rasla i nekako se nikada nije dovodilo u pitanje čime će se baviti. Završio je Muzičku akademiju, odsek klasična gitara, a nakon toga je krenuo da se bavi autorskom muzikom i muzičkom produkcijom. Ceo njegov životni put je vezan za muziku i stalno traži načine da razvija i unapređuje svoj talenat.
Što se mene tiče, i ja sam volela muziku od malih nogu, ali ne na isti način kao Nemanja. Ja sam bila više “štreber” tip. Volela sam da učim, bila sam fokusirana na školu i upisala sam farmaciju, što me je u jednom periodu potpuno odvojilo od muzike. Bavila sam se nekim drugim stvarima i nisam razmišljala da će muzika ponovo doći u prvi plan. Drago mi je da sam nasla put nazad i očigledno je to bio pravi trenutak da se naše energije spoje u tom autorskom i umetničkom smislu. Mislim da nam dobro ide, a ja se trudim da naučim sto vise od Nemanje. Tako da ću uzeti ovu drugu ponudu i reći da sam ja ta koja je racionalnija u svemu ovome što radimo. 😀
Koja vaša pesma vas najbolje predstavlja kao duo?
Mislim da je to naš prvi singl, Gde smo sad. To je pesma s kojom smo zapravo započeli našu priču. Zajedno smo radili tekst i muziku, a Nemanja je bio producent, pa je sve nastalo potpuno unutar našeg malog kućnog studija. Prvi put smo prošli kroz ceo proces snimanja single-od ideje, do finalnog zvuka i baš to iskustvo nas je naučilo mnogo o tome kako funkcionišemo kao duo. Mislim da se u toj pesmi najbolje vidi ko je geminni i kako se naše dve energije spajaju u muzici.
Šta vam je učešće na PZE promenilo u načinu na koji gledate na svoju muziku?
Učešće na PZE nije promenilo naš pogled na našu muziku i dalje verujemo u ono što radimo i kako to radimo. Ali nam je donelo mnogo toga drugog-novu publiku, povratne reakcije ljudi kojima se dopada naša muzika i priliku da pokažemo kako sve nastaje u našoj sobi, pa čak i kako se vokali snimaju u ormaru! PZE nam je doneo motivaciju da još više stvaramo, novu inspiraciju i želju da ostavimo svoj trag na muzičkoj sceni. Dragon am je što smo bili deo tog projekta I što smo upoznali sjajne ljude.
View this post on Instagram
Da li vam je nekad palo na pamet da eksperimentišete sa potpuno drugačijim zvukom?
Zašto da ne. Trenutno radimo na pesmama koje imaju sličan zvuk i energiju kao naše prethodne pesme, jer nam je važno da izgradimo prepoznatljiv zvuk, da ljudi već na prvo slušanje mogu da prepoznaju da je to Geminni. Ne osećamo se ograničeno žanrom. Kako mi rastemo i menjamo se, tako raste i naša muzika. Menjaju se emocije, inspiracija i sve ono što unosimo u pesme pa je potpuno prirodno da u nekom trenutku dođe i do promene zvuka ili eksperimentisanja. Uvek smo otvoreni za t i vrlo je moguće da se tako nešto desi već na nekom od narednih singlova.
Koliko se razlikujete privatno u odnosu na to kakvi ste u muzici?
Mislim da se ne razlikujemo mnogo, jer inspiraciju za tekstove i muziku uglavnom crpimo iz života i okruženja. Ono što jesmo privatno, to se na neki način samo prelije u muziku, kroz emocije, razmišljanja i situacije koje prolazimo. Naravno, na sceni ili u pesmi možda je sve to malo intenzivnije ili više naglašeno, ali suština ostaje ista. Zapravo, mislim da nam je baš to važno-da ono što radimo bude iskreno i da ljudi kroz muziku mogu da upoznaju ko smo mi zaista.
Postoji li neki izvođač sa kojim biste voleli da sarađujete?
Hajde da se vratimo na onu podelu ko je racionalniji, a ko emotivniji pa ću ja, kao taj “racionalni” deo našeg malog benda, izdvojiti nekoga sa naše scene. To bi bila Senidah, jer mi se njen rad baš dopada i mislim da bi to bila jako zanimljiva saradnja.
A što se Nemanje tiče, njegova želja ide malo dalje-Paul McCartney.
Koji vam je “dream goal” koji još niste ostvarili?
Voleli bismo da napravimo što više pesama koje će ljudi slušati i pamtiti dugo , ne samo sada, nego i za 10, 20 godina. Danas nam se čini da pesme brzo prolaze, kao da imaju rok trajanja od par meseci i baš zato nam je cilj da stvaramo muziku koja će ostati dugo posle nas. Što se tiče nekih većih snova, naravno da razmišljamo i o koncertima. Voleli bismo da jednog dana dođemo do toga da punimo velike sale. Često pominjemo kako bi bilo prelepo iskustvo da za par godina napunimo Sava Centar. To nam deluje kao neki realan, ali u isto vreme i veliki “dream goal” kome težimo.
Kada biste mogli da se vratite na početak GemiNNi priče – šta biste sebi tada rekli?
Nije to bilo tako davno, jer Geminni zvanično postoji od 2024. ali se za to kratko vreme desilo baš mnogo lepih pesama, projekata, poznanstava i prijateljstava. Možda bismo sebi rekli da smo mogli ranije da krenemo, da se ne dvoumimo toliko i da Geminni krene ranije sa radom i izbacivanjem muzike. Ali isto tako bismo sebi rekli da samo nastavimo da radimo, stvaramo i verujemo u svoju kreativnost, jer je sve nekako tu, ispred nas, samo je pitanje vremena kada će sve doći na svoje mesto i dobiti još veći smisao.
Zaista smo zadovoljni onim što smo do sada postigli, pogotovo jer sve radimo sami-od muzike i snimanja, do marketinga i društvenih mreža. Baš zato nam sve ovo ima još veću vrednost i daje nam dodatnu motivaciju da nastavimo dalje.
Priča o GemiNNi je zapravo priča o iskrenosti, upornosti i poverenju u sopstveni izraz. Od male sobe i DIY pristupa, do finala Pesma za Evroviziju, njihov put pokazuje da publika prepoznaje autentičnost.
Sa jasnom vizijom, željom da stvaraju muziku koja traje i snovima koji uključuju velike bine poput Sava Centra, GemiNNi tek započinju svoju priču. Ako je suditi po onome što su do sada uradili — najbolje tek dolazi.