By Lips&Heels 
Na digitalnoj pozornici TikToka i Instagrama, među bezbroj kratkih formi, pojavljuje se nešto drugačije – glas koji staje, govori i traje. Ona je La Césara – pesnikinja, glumica i izvođač, rođena između jezika, formirana kroz šest kultura, i zaljubljena u snagu izgovorene reči. Njen serijal „1 misao svaki dan“ nije samo sadržaj – to je dnevna doza ogoljene emocije. U ovom intervjuu, zavirujemo iza kadra – u njen svet, proces, umetnički glas i ono što dolazi.
Kako bi opisala La Césaru u tri reči?
Kompleksna. Komunikativna. Nestrpljiva.
Kada si prvi put osetila da je poezija tvoj način izražavanja?
Još u osnovnoj školi krenula sam se baviti recitacijom i dramskim izražavanjem. Za mene je uvek izgovorena reč bila nešto posebno, ali mislim da sam važnost poezije na ličnom nivou osvestila tek pre par godina.
Koliko tvoje glumačko iskustvo utiče na tvoj način interpretacije poezije?
Jako. Moje prethodno amatersko glumačko iskustvo naučilo me da gluma daje glas telu poezije, a poezija daje dušu glumi.
Imaš li neki ritual pre nego što snimiš ili podeliš „misao dana“?
S obzirom na vrlo aktivan život koji vodim – porodica, stalan posao, druženja, putovanja, treninzi – snimanje zahteva organizaciju. Najčešće snimam nedeljom uveče kada pripremim više videa za celu nedelju. Važno mi je da se osećam inspirisano. Ako nisam u pravom raspoloženju – ne snimam.
Koji ti je bio najemotivniji ili najznačajniji trenutak tokom snimanja nekog teksta?
Za mene poezija znači emociju. Ako je nema – ni tekst nema smisla. Teško mi je da izdvojim samo jedan trenutak, ali postoji jedan tekst koji me uvek duboko dotakne – „Nepovratna pesma“ od Mike Antića.
Kako biraš tekstove koje izvodiš?
Ako me tekst, stih, misao natera da ga pročitam više puta i zaista doživim – onda je to to. Rekla bih da tekstovi biraju mene.
Kako tvoje multikulturalno iskustvo utiče na teme koje obrađuješ?
Izrazito. Iskustvo života u inostranstvu me formiralo. Otvorilo mi je prostor između jezika. Naučilo me da važne životne teme nemaju granice.
Osećaš li se više kao pesnikinja ili glumica – ili je to za tebe nerazdvojivo?
Glas ne postoji bez duše i obrnuto. Kada pređem u svoj alter ego „La Césara“, postajem fluidna ličnost u kojoj se prepliću razni identiteti.
Koji te autori ili umetnici najviše inspirišu?
Uh, teško pitanje. Ima ih dosta, ali izdvojila bih: Pablo Neruda, Rumi, Mika Antić, Vesna Parun, Dobriša Cesarić, Rupi Kaur, Amanda Gorman… I svi oni koji govore bez straha, čak i kada ćute.
Da li ti je neka poruka tvoje publike posebno ostala urezana u pamćenju?
„Tvoj glas me izvukao iz dana kad nisam želela da postojim.“ To nikada neću zaboraviti.
Da li ti je važniji estetski izgled videa ili emotivna istina iza reči?
Uvek istina. Ako u oku nema emocije – džaba estetika. Ipak, estetski aspekt je važan u današnjem digitalnom formatu i trudim se da bude zadovoljavajući.
Imaš li planove za nastupe uživo, knjigu ili umetničke saradnje?
Da. Volim da stvari sazru pre nego što ih pokažem. Biće svega – ali na moj način. Nadam se uskoro.
Kako zamišljaš budućnost La Césare?
Kao vetar – slobodnu, ali sa određenom dozom forme. Da traje dok ima šta da kaže. Želim da budućnost donese upravo to – nastupe uživo, knjigu i saradnje koje slave reč i njenu moć.
La Césara nije samo umetnički pseudonim – to je prostor između glasa i duše, ritma i tišine, istine i estetike. Ona je dokaz da poezija danas ne mora biti rezervisana za papir, već da može postojati u kadru od 30 sekundi, ako je iskrena. Kroz svoje svakodnevne misli i interpretacije, La Césara podseća na ono što prečesto zaboravimo: reč ima težinu. A glas – može da spasi.
instagram: @la_cesara
View this post on Instagram