REČENICE RODITELJA ZA PAMĆENJE

Ne znam da li me raduje ili rastužuje to što pripadam generaciji koja sada već uveliko može da priča o tome šta su nam roditelji kao malima govorili. Sa ove bezbedne distance, svaki put kada čujem neku od tih “Njegoševih“ bude mi drago da ih neke nove mame koriste i danas.

Pa da se poklonimo i počnemo: 

 

Prva na listi je bila omiljena mojoj mami: NISI TI RODILA MENE, NEGO JA TEBE. Ovo se koristilo u svakoj situaciji kada bih pokušala da opravdam svoje buntovničko ponašanje. Od kako znam za sebe, znam i za ovu rečenicu koja se povremeno pojavljivala dugi niz godina. Pratila me je kada sam objašnjavala zašto sam udarila sestru, zašto sam se tukla sa komšijom Mladenom, zakasnila sa Damirovog rođendana (u ovom slučaju su je pratile i dobre batine), zatim kada sam bežala sa časova i mnoge druge situacije. U principu svaki put kada bih pokušala da opravdam sebe za nešto, jasno bi mi se stavilo do znanja da nisam ni pametnija, ni starija i da sam unapred pročitana. U većini slučajeva sam zahvalna svojoj majci jer me je naučila da poštujem starije.

 

AKO TI DOĐEM TAMO IMA DA TE NEMA 

 

Ovo stvarno strašno zvuči kada se napiše. Ali, ova pretnja je u principu značila da ni za živu glavu ne radim to što sam naumila. Ovo me spasilo hvatanja vrele pegle, skoka u reku za loptom i pokušaj da sletim sa potkrovlja kuće sa kišobranom u ruci. Verovatno i mnogih drugih situacija, ali ove tri se odlično sećam. Ipak je to bilo samo trenutno jer sam sve ovo uradila u nekom trenutku (osim ovog sa kišobranom, prvo sam probala sa stepenika i završilo se uganutim zglobom). Ali se rečenica koristila veći deo mog odrastanja.

 

DOK SI POD MOJIM KROVOM IMA DA BUDE KAKO JA KAŽEM

 

Ovo je došlo nešto kasnije. Ja sam naravno činila sve da dokažem suprotno. Propušila, imala dečka koji je noćna mora svakog roditelja, kasnila iz grada. Kada su shvatili šta radim prestali su da je koriste. 

 

USTAJ NA NOGE LAGANE

 

Ovo je jedina koje se ne sećam kao drage. Samo mojoj majci može da bude lagano da ustane u pola sedam ujutru zbog škole. Ili u pet da bi išli kod dede, jer on ustaje rano i moramo da stignemo do šest. Sada mi ne bi bio problem, ali tada, ceo dan bih gunđala. Sebi u bradu, razume se.

 

PAZI ŠTA RADIŠ

 

E, ova je tatina. To se odnosilo na sve. Značila je da se u principu lepo ponašaš, ali značila je i da ne kasniš, ne piješ, ne ideš nikuda više skinuta nego obučena, da se sa dečkom ne zavlačiš po sumnjivim mestima (u malom gradu se odlično zna koja su to mesta) i tako dalje i tako bliže. Vrhunac ove rečenice je bio doček 2006. godine. Tada je moj tata sestru, dve drugarice i mene pre odlaska bukvalno postrojio i počeo monolog od celih trideset pet minuta. Počeo je ovom rečenicom, a završio pričom o zalutalom metku i sipanju droge u piće, kao i taktici kako da sve to izbegnemo. Ja sam mislila da se šali i počela da se smejem, pa mi je mama diskretno odmahnula gavom što je značilo da se savladam i krajnje ozbiljno slušam šta mi se priča. Ni dan danas ne znam kako sam izdržala.

 

Ima ih sigurno još. Ta priča bi potrajala. Sada shvatam da ni njima nije bilo baš lako. Ja sam tetka, kuma, strina, sestra… Ta deca imaju od dve do dvadeset dve godine. I iskrena da budem ne znam da li me više plaši kada vidim da sledi siguran pad ili kada mi dođu sa pričom o jednom dečku. Progutam knedlu i drage volje bih upotrebila neku od gore navedenih rečenica, ali se ugrizem za jezik. Pomognem oko kose, šminke, saslušam pažljivo sve, a najradije bih da se obuče pidžama, da se ušuškamo u moj veliki krevet i gledamo crtaće. I stalno se pitam kako li je tek roditeljima?

 

 

_________

 

Autor:

Jelena Deljanin

Samo se ljubav,  kašalj i sirotinja ne mogu sakriti. To je rekao neko mnogo pametniji od mene. Ako malo bolje razmislite, videćete da je bio u pravu

 15 total views,  1 views today