Negde između jutarnje kafe, posla, porodičnih obaveza i odgovaranja na poruke prijateljica, verovatno si bar jednom pomislila: „Zašto sve ovo radim sama?“

Dobrodošla u realnost sindroma superžene – žene koja nikada ne priznaje umor, ne traži pomoć i uvek deluje kao da sve drži pod kontrolom. Ali… po koju cenu?

Perfekcionizam kao tiha zamka

Živimo u dobu gde se „girl boss“ energija slavi, ali često preraste u zamku.
Vrednost žene počela je da se meri njenom produktivnošću – koliko radi, koliko stiže i koliko sve izgleda lako.
Međutim, iza toga se krije neprestani unutrašnji pritisak da budemo bolje, više, savršenije – čak i kada smo na ivici snage.

Zašto mislimo da moramo sve same

Od malih nogu nas uče da budemo „sposobne“, „jake“ i „samostalne“.
Iako su te osobine vredne divljenja, često postanu emocionalni teret.
Mnoge žene se plaše da će traženje pomoći izgledati kao slabost – a upravo u tom trenutku počinje prava snaga.

Istina je: ne moraš sve sama. I ne treba.

Kada superžena izgori

Sindrom superžene često vodi u burnout – hronični umor, nesanicu i osećaj praznine.
Kada pokušavaš da budeš sve svima, najčešće prestaneš da budeš sebe.
Telo počinje da šalje signale: nervoza, gubitak koncentracije, iscrpljenost…
Ispod osmeha često stoji žena koja jednostavno više ne može.

Pročitaj i :

“Preživela sam burnout”: šta sam naučila o sebi

Kako da izađeš iz začaranog kruga

1. Ne moraš sve. Odbijanje nije grubost – to je oblik samopoštovanja.

2. Delegiraj. Poverenje u druge nije slabost, već zrelost.

3. Odmori. Odmor nije nagrada, već potreba.

4. Redefiniši uspeh. Uspeh nije „stigla sam sve“, već „mirna sam sa sobom“.

Snaga nije u tome da sve možeš – već da znaš kada je dosta

Vreme je da prestaneš da igraš ulogu superjunakinje.
Tvoja vrednost ne leži u tome koliko nosiš na leđima, već u tome koliko nežnosti umeš da pokažeš prema sebi.
Jer prava superžena nije ona koja sve stiže – već ona koja ume da stane.