Zdrava porodica nije samo mesto u kome nema bolesti. Ona je zajednica ispunjena ljubavlju, podrškom i razumevanjem. Ali kako deca doživljavaju porodične vrednosti i šta za njih zapravo znači imati zdravu porodicu?
Ovaj tekst donosi pogled na porodični život iz ugla deteta i govori o tome koliko su emocionalna bliskost, sigurnost i ljubav važni za odrastanje i formiranje ličnosti.
Zašto je porodica večna tema
Ovo je samo uvod u temu o kojoj se uvek može pisati – porodicu. Posebno danas, kada se obeležava Svetski dan porodice. Sociolozi i psiholozi decenijama proučavaju zdravu porodicu kao instituciju, ali šta o tome mogu reći obični ljudi, oni koji su u takvim porodicama odrasli?
Kao dete koje je imalo sreću da odrasta u funkcionalnoj porodici, pokušaću da iz sopstvenog iskustva, ali i iskustva ljudi koje poznajem, dočaram koje vrednosti zdrava porodica pruža deci i šta deca u takvom okruženju nauče.
Šta znači imati zdravu porodicu
Svaka porodica je drugačija. Svaka ima svoje navike, tradicije i način funkcionisanja. Ali jedno je zajedničko svima – najlepši je osećaj znati da te neko čeka, da brine o tebi i da imaš kome da se obratiš kada ti je teško.
Kada kažem „zdrava porodica“, ne mislim ni na modernu ni na tradicionalnu porodicu. Mislim na porodicu u kojoj vladaju poverenje, bliskost i privrženost. Na porodicu bez stalnih svađa, stresa i tenzije, gde svi imaju pravo na svoje mišljenje i gde se međusobno poštuju.
Poznajem mnogo dece čiji su roditelji razvedeni ili koji su ostali bez jednog roditelja, a danas su uspešni i stabilni ljudi – upravo zahvaljujući zdravim odnosima koje su imali u detinjstvu. Lepo detinjstvo je često najbolja osnova za dobar život.
Šta deca uče u zdravoj porodici
U zdravoj porodici deca pre svega uče ljubav. Uče da dele, da brinu jedni o drugima i da razumeju da „ako ima za jednog – ima i za sve“.
Ona uče šta su poštovanje i gostoprimstvo, kako da dočekuju ljude otvorenog srca i kako da ih ispraćaju sa osmehom. Uče da titula i status ne čine čoveka, već dobrota, poštenje i spremnost da pomognu drugima.
Bliski porodični odnosi pomažu deci da budu iskrena, da veruju ljudima i da se ne plaše da se povežu sa drugima. Deca iz zdravih porodica znaju da se bore za sebe – ali svojim kvalitetima, a ne podmetanjem i nepoštenjem.
Porodica kao temelj ličnosti
Sve što govorimo i radimo potiče iz obrazaca koje smo poneli iz porodice. Gledamo roditelje, bake i deke, braću i sestre – i od svakog uzimamo deo.
Porodica je naš početak. Sve ostalo je nadogradnja.
U porodici učimo ono što se ne može naučiti u školi. Škola ne može zameniti porodicu – naprotiv, škola je samo dopuna onome što dete već nosi iz svog doma.
Sve reči koje izgovorimo, naša dela i postupci odraz su obrazaca ponašanja koje smo od nekoga preuzeli. Tokom odrastanja gledamo u svoje roditelje, bake i deke, braću i sestre i od svakog od njih preuzimamo nešto. Porodica je naša osnova i početak, sve ostalo je nadogradnja. Kroz porodične odnose formiramo svoju ličnost i učimo se da budemo ljudi. U porodici se uči ono što se ne uči u školi. Greši svako ko kaže da je porodica dopuna školi. Porodica nikako ne može biti dopuna za školu, pre će biti da je škola dopuna porodici.
Uloga roditelja u vaspitanju dece
Zdravi roditelji uče decu poštenju. Uče ih da ne okreću glavu od ljudi, da ne budu bahata i da ne zaboravljaju one koji su im bili prijatelji.
Uče ih da život nije uvek lak, da će nekad biti teško i da će sve izgledati sivo – ali i da sve prolazi i da nas svaka prepreka čini jačima.
Uče ih da se smeju od srca, da se bore za one koje vole i da budu verni sebi.
Roditelji svojim primerom pokazuju deci kako da stoje iza svojih postupaka, kako da imaju svoj stav, ali i kako da poštuju tuđe mišljenje. Uče ih da nije potrebno uvek reći sve što mislimo i da je mudrost ponekad u tišini.
Deca iz zdravih porodica
Deca iz zdravih porodica vode se jednostavnim pravilom:
„Ono što ne želiš sebi, ne poželi ni drugome.“
Ona ne povređuju druge, ne leče svoje nesigurnosti na tuđ račun i ne dokazuju svoju vrednost kroz aroganciju. Ponosna su, ali ne i nadmena. Znaju da niko nije savršen i da je svako poseban na svoj način.
Takva deca znaju ko su, odakle potiču i koliko vrede – i nemaju potrebu da to dokazuju drugima.
Roditelji su ljudi – i greše
Najvažnije od svega je razumeti da su roditelji ljudi od krvi i mesa. Oni greše, ali gotovo nikada namerno. Sve što rade, rade iz ljubavi.
Što sam starija, sve bolje razumem svoje roditelje i njihove odluke. Ono što mi je porodica dala ne može se izmeriti.
Naučila me je da verujem u sebe, da se borim, da posle svakog pada ustanem i nastavim dalje. Naučila me je da sam sigurna, da uvek imam gde da se vratim i da ću, bez obzira na godine, zauvek ostati nečije dete.
I naučila me je jednu važnu stvar – da uvek nosim sebe sa sobom.
Deca iz zdravih porodica su srećna deca. Ne plaše se ni uspeha ni neuspeha. Znaju da vole, da praštaju i da poštuju.
I jednog dana – znaće kako da vaspitaju svoju decu.
_________________
Autor teksta:
Zovem se Miljana Jovanović. Imam 23 godina. Diplomirani sam ekonomista, sa Master Akademskim studijama u toku. Radim u računovodstvu i to je posao kojim želim da se bavim u životu. Brojke su moja velika ljubav, ali pisanje je prva. Dosada sam pisala samo za sebe, ali sada mislim da bi bilo lepo da me neko čuje. Umetnost je moja strast. Sanjar sam, volim da stvari krojim i udešavam po svojoj meri. Dobar sam i pomalo čudan stvor. Verujem sebi. Moj moto je jednostavno: „Kad hoćeš, možeš sve“.